![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Two_rays_and_one_vertex.sr.png/640px-Two_rays_and_one_vertex.sr.png&w=640&q=50)
Угао
From Wikipedia, the free encyclopedia
Угао је део равни оивичен са две полуправе које имају заједнички почетак.[1] Угао затварају две полуправе и (зраци) које исходе из једне тачке . Полуправе које затварају угао називају се крацима угла, а тачка из које исходе је његово теме. Када краци угла чине једну праву, угао се назива испруженим или равним. Углови формирани од два зрака који леже у равни, али та раван не мора да буде Еуклидска раван. Углови се исто тако формирају укрштањем две равни у Еуклидовом и другим просторима. Они се називају диедарским угловима.[2] Углови који се формирају пресецањем две криве у равни су дефинисани као углови одређени тангентним зрацима у тачки пресека. Сличне изјаве важе у простору, на пример, сферни угао[3] формиран помоћу две велике кружнице на сфери је диедарски угао између равни одређених великим кружницама.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/71/Two_rays_and_one_vertex.sr.png/640px-Two_rays_and_one_vertex.sr.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/d/d5/Ugao00001.gif/320px-Ugao00001.gif)
Угао се исто тако користи за означавање мере угла или ротације.[4] Ова мера је однос дужине кружног лука и његовог радијуса. У случају геометријског угла, лук се центриран у тачки и ограничен на странама. У случају ротације, лук се центриран у средишту ротације и ограничен било којом тачком и њеним ротационим пресликавањем.
Еуклид дефинише равански угао као међусобни нагиб две линије у равни које се сусрећу, тј. не леже паралелно једна другој. Према Проклу угао мора бити било квалитет или количина, или однос.[5] Први концепт је користио Еудем, који је посматрао угао као одступање од праве линије[6][7]; други је користио Карп из Антиохија, који је сматрао угао интервалом или простором између линија које се пресецају[8]; док је Еуклид прихватио трећи концепт, мада су његове дефиниције правог, оштрих и тупих углова свакако квантитативне.[9][10]