Тачка (геометрија)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тачка је један од основних појмова геометрије којим се означава бесконачно мали објекат без дужине или запремине. Да би се тачка дефинисала, потребно је знати само њено место у простору, а она сама се сматра основним елементом од кога је простор сачињен. Представља место пресека било које две линије у равни.Праве и дужи су непрекидни скупови тачака (сходно томе, место где се секу две праве је тачка), раван непрекидан скуп правих итд. По конвенцији, имена тачака су велика слова латинице, а на цртежима се обележавају малим круговима поред којих се ова имена уписују.
Прецизније, у Еуклидској геометрији, тачка је примитивни појам на којем је изграђена геометрија, што значи да тачка не може бити дефинисана у смислу претходно дефинисаних објеката. Односно, тачку дефинишу само нека својства, која се називају аксиомима, и која она мора да задовољи. Конкретно, геометријске тачке немају ниједну дужину, површину, запремину или било који други димензиони атрибут. Уобичајено тумачење је да концепт тачке треба да обухвати појам јединствене локације у Еуклидском простору.[1]