Свемир
свеукупност простора, времена, материје, енергије и свог садржаја постојања / From Wikipedia, the free encyclopedia
Свемир, космос, васиона или универзум је бесконачно пространство које нас окружује.[9] Свемиром зовемо простор-време, који чине светле галаксије (које садрже много звезда и других небеских тела) расуте у тамном међугалактичком (и међузвезданом), условно, „празном” простор-времену које зовемо вакуум.[10] То је свеукупни простор-време у коме плови мноштво материјалних небеских тела као што су: звезде, планете, сателити, планетоиди, комете, метеори, црне рупе и неутронске звезде. Ипак, највећи део материје и енергије је највероватније у облику такозване тамне материје и тамне енергије.[11]
Старост | 13,798 ± 0,037 милијарди година[1][2] |
---|---|
Пречник | Вероватно бесконачан; 91 милијарди светлосних година (28×109 )[3] |
Маса (обична материја) | Најмање 1053 [4] |
Просечна густина | 4,5 x 10−31 3[5] |
Просечна температура | 2,72548 [6] |
Састојци | Обична (барионска) материја (4,9%), тамна материја (26,8%), тамна енергија (68,3%)[7] |
Облик | Раван са само 0,4% маргином грешке[8] |
Звезде су најуочљивија небеска тела у Свемиру и састављена су од ужарене плазме.[12] Поред нама најближе звезде Сунца, голим оком људи могу видети од око 6.000 до око 10.000 звезда.[13] Телескопом могуће је приметити светлост са стотина милијарди звезда. Удаљености међу звездама су огромне и мере се светлосним годинама (СГ). Светлосна година је пут дуг око 9,46 билиона километара који пређе светлост за годину крећући се брзином од 299 792 458 у безваздушном простору.[14] Сунце је Земљи најближа звезда која се налази на удаљености од 149 600 000 или 8,3 светлосних минута (см). Осим Сунца, најближа је Проксима Кентаури ( или ) која је удаљена око 4,3 СГ.[15] Звезде се међусобно разликују по величини, боји и сјају. Најсјајнија звезда у сазвежђу Орион је Бетелгез ( или ), а Антарес () у сазвежђу Скорпион.
На небу се виде звјездани скупови који нас фасцинирају својим изгледом и зову се сазвежђа или констелације. Има их 88, а најпознатија су: Велики и Мали Медвед, Шкорпион, Стрелац и др. Међутим, звезде се природно групишу у веће звездане скупове познате као звездана јата или кластери. Више таквих звезданих јата чини галаксију, а галаксије опет чине галактичко јато или метагалаксију унутар простора.
Наша галактика се зове Млечни пут или једноставно Галаксија, и спиралног је облика. Сунце се налази на самом рубу једног њеног рукавца, заједно са још неколико најближих звезда. Најближе галаксије нашој су Велики и Мали Магеланов облак који представљају њене природне пратиоце. Велики Магеланов облак је удаљен 179 000, а Мали Магеланов облак 210.000 СГ.
Поред поменутих небеских тела и звезданих система у Свемиру постоје и многи други занимљиви тајанствени објекти попут квазара у интергалактичком и маглина у интерстеларном простору који се крећу великим брзинама. Удаљености између самих галаксија, метагалаксија и квазара су много веће од међузвезданих, и крећу се у границама од неколико стотина хиљада до преко милиона светлосних година. Те удаљености нису сталне и непрестано расту у току времена, што је узроковано феноменом познатим као ширење Свемира. То значи да Свемир није статичан него динамичан, тј. све се мења и све се креће. Све у Свемиру плови и за све вреде познати природни закони. Тежа небеска тела увек привлаче она лакша, а она лакша под утицајем силе гравитације ротирају око тих тежих. Ништа се у Свемиру не дешава случајно; све има свој узрок. Свемир је у суштини таман простор коме се не назире ни почетак ни крај; то је свод који има дубину. Он није ни празан простор (вакуум), јер је увек испуњен енергијом, што сведочи обилато електромагнетско зрачење које пристиже до нас из далеких свемирских пространстава.