Равнодневица
From Wikipedia, the free encyclopedia
Равнодневница или еквиноциј (лат. aequinoctium: једнаконоћје) дан је када ноћ и обданица једнако трају.[2][3] Постоје две равнодневице: пролећна и јесења. Пролећна равнодневица је, углавном, 20. марта и означава почетак пролећа на северној хемисфери, а јесен на јужној. Јесења равнодневица је најчешће 22. септембра и означава почетак јесени на северној, а пролећа на јужној хемисфери. Датум равнодневица може да осцилује један дан у зависности од године. Разлог је што тропска година траје шест сати дуже од непреступне календарске године. Тачан датум равнодневнице је дан када Сунце буде у гама (пролећна равнодневица), односно у омега тачки (јесења равнодневица), то јест када пресече небески екватор при свом кретању по еклиптици.
Датум и време по УТ-у еквиноција и солстиција на Земљи[1] | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
догађај | равнодневица | солстициј | равнодневица | солстициј | ||||
месец | март | јун | септембар | децембар | ||||
година | ||||||||
дан | време | дан | време | дан | време | дан | време | |
2010. | 20. | 17:32 | 21. | 11:28 | 23. | 03:09 | 21. | 23:38 |
2011. | 20. | 23:21 | 21. | 17:16 | 23. | 09:04 | 22. | 05:30 |
2012. | 20. | 05:14 | 20. | 23:09 | 22. | 14:49 | 21. | 11:12 |
2013. | 20. | 11:02 | 21. | 05:04 | 22. | 20:44 | 21. | 17:11 |
2014. | 20. | 16:57 | 21. | 10:51 | 23. | 02:29 | 21. | 23:03 |
2015. | 20. | 22:45 | 21. | 16:38 | 23. | 08:20 | 22. | 04:48 |
2016. | 20. | 04:30 | 20. | 22:34 | 22. | 14:21 | 21. | 10:44 |
2017. | 20. | 10:28 | 21. | 04:24 | 22. | 20:02 | 21. | 16:28 |
2018. | 20. | 16:15 | 21. | 10:07 | 23. | 01:54 | 21. | 22:23 |
2019. | 20. | 21:58 | 21. | 15:54 | 23. | 07:50 | 22. | 04:19 |
2020. | 20. | 03:50 | 20. | 21:44 | 22. | 13:31 | 21. | 10:02 |
2021. | 20. | 09:37 | 21. | 03:32 | 22. | 19:21 | 21. | 15:59 |
Сунце на свом привидном кретању по еклиптици пролази кроз пролећну тачку у тренутку прољећне равнодневице и јесењу тачку у тренутку јесење равнодневице. Тада је дневни лук једнак ноћном, те обданица и ноћ трају по 12 сати. Пролећна и јесења тачка немају сталан положај међу звездама, већ се годишње помичу за 50,25" усусрет Сунцу (прецесија равнодневица). Разлог је прецесија Земљине осе. Због помака, Сунчева година (тропска година) је краћа за 20 минута од звездане (сидеричке) године.[4] За време равнодневице смерови изласка и заласка Сунца су најближи тачним смеровима истока и запада, а у тренутку равнодневице Сунчеви зраци обасјавају Земљин екватор под правим углом. Трајање дана и ноћи износи приближно 12 сати, али због деловања Земљине атмосфере није потпуно једнако. Од 2008. до 2101. године, пролетна равнодневница пада 19. или чешће 20. марта.[5]
Пролетна тачка је једно од два пресецишта небеског екватора и еклиптике, где Сунце у привидном годишњем кретању прелази с јужне на северну небеску хемисферу, што се догоди око 21. марта. Тада је астрономски почетак пролећа. Због Земљине прецесије и нутације, пролећа тачка непрестано се помиче међу звездама и данас се налази у сазвежђу Риба, а носи знак Овна, јер је у доба када је данашњи знак стандардизован била у том сазвежђу. За време Платонове године пролећна тачка опише пуни круг по еклиптици.[6]
Јесења тачка је једно од два пресецишта еклиптике и небеског екватора, у којем Сунце у привидном годишњем кретању са северне небеске хемисфере прелази на јужну, што се догоди око 23. септембра. Тада је астрономски почетак јесени. Због Земљине прецесије и нутације, јесења тачка непрестано се помиче међу звездама и данас се налази у сазвежђу Девица, а носи знак Ваге, јер је у доба када је данашњи знак стандардизиран била у том сазвежђу.[7]