Пјер де Ферма
француски математичар и правник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Пјер де Ферма (франц. ; Бомон де Ломањ, 17. август 1601 — Кастр, 12. јануар 1665) био је француски математичар и правник у тулуском парламенту.[1] Уз Декарта, један је од најзначајнијих математичара Француске 17. века.
Пјер Ферма | |
---|---|
Датум рођења | (1601-08-17)17. август 1601. |
Место рођења | Бомон де Ломањ, Француска |
Датум смрти | 12. јануар 1665.(1665-01-12) (63 год.) |
Место смрти | Кастр, Француска |
Образовање | Универзитет у Орлеану |
Поље | математика, право |
Познат по | последњој Фермаовој теореми |
Био је син трговца кожом. Студирао је на универзитетима у Тулузу, Орлеану и Бордоу и завршио право. Још као студент показивао је несумњиви таленат за математику истакавши се 1629. својом рестаурацијом Аполонијевог дела лат. (у слободном преводу „Значајне тачке у равни“). Био је један од зачетника диференцијалног рачуна са својим методом проналажења највећих и најмањих ордината кривих линија, аналогним тада још непознатом диференцијалном рачуну. Можда су још значајнија његова бриљантна истраживања у теорији бројева. Такође су нотабилни његови доприноси аналитичкој геометрији и вероватноћи.[2] Најпознатији је по свом Фермаовом принципу за ширење светлости и по својој Ферматовој последњој теореми у теорији бројева, коју је описао у белешци на маргини копије Диофантове Аритметике. Он је био и адвокат при Парламенту у Тулузу, Француска.[3]