МиГ-23
From Wikipedia, the free encyclopedia
МиГ-23 (НАТО класификација ) је совјетски ловачко-бомбардерски авион, с променљивом геометријом крила. Подешавање геометрије је, с механизованом изменом, у три могућа положаја угла стреле крила у лету, у распону од 16° до 72°. МиГ-23 је развијен шездесетих година 20. века, у ОКБ Микојан. То је први совјетски борбени авион треће генерације.[2]
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Почетак производње | мај 1969. |
Дужина | 16,7 |
Размах крила | 13,97 |
Висина | 4,82 |
Површина крила | 32,1 |
Празан | 9.790 |
Нормална полетна | 14.090 |
Макс. маса при узлетању | 14.800 |
Турбо-млазни мотор | Тумански Р-27Ф2-300 |
Потисак ТММ | 1 х 69 / 102 |
Макс. брзина на опт | 2.500 |
Макс. брзина на | 1.350 |
Долет | 2.850 |
Плафон лета | 18.000 |
Брзина пењања | 10.500 |
МиГ-23 је био и први совјетски авион с радаром, који може да осветли и открије циљеве према земљи (енгл. ). С њим је прекинута традиција, код ловачких авиона из породице МиГ-ова, да су са пито усисником. Овде су усисници правоугаоног попречног пресека, с променљивом геометријом, постављени бочно на трупу, пошто је носни део заузет радаром.
Развој и производњу авиона МиГ-23 је много успоравало кашњење развоја и производње планираних млазних мотора. Тај проблем је посебно имао негативни утицај на динамику усавршавања авиона.
Од 1969. године, у већем броју варијанти, укупно је произведено 5.047 авиона МиГ-23. Коришћени су у многим државама, а у некима су још увек у оперативној употреби.[3]
МиГ-23 је карактеристичан и по томе што је то последњи пројекат кога је започео велики совјетски и руски конструктор Артјом Микојан. Умро је у току његове реализације, 9. децембра 1970. године.
МиГ-23 се користио у више ратних сукоба, а највише на Блиском истоку.[2][4][5][6]