Кречњак
карбонатна стена / From Wikipedia, the free encyclopedia
Кречњаци су најраспрострањеније карбонатне стене и једне од најраспрострањенијих седиментних стена уопште. Састављени су од калцита али су ретко сасвим чисти. Обично садрже хемијске примесе гвожђа, мангана и магнезијума, затим примесе глине, зрна песка, органску материју и др. Кречњак се формира када се минерали калцит и арагонит таложе из воде која садржи растворени калцијум. То се може одвијати кроз биолошке и небиолошке процесе, мада су биолошки процеси вероватно били важнији у последњих 540 милиона година.[1] Кречњак често садржи фосиле, а они пружају научницима информације о древном окружењу и о еволуцији живота.[2]
Око 20% до 25% седиментне стене је карбонатна стена, а већина је кречњак.[3][2] Преостала карбонатна стена је углавном доломит, блиско повезана стена, која садржи висок проценат минерала доломитa, CaMg(CO
3)
2. Магнезијски кречњак је застарео и лоше дефинисан израз који се различито користи за доломит, за кречњак који има значајан садржај доломита (доломитни кречњак), или за било који други кречњак који садржи значајан проценат магнезијума.[4] Већина кречњака настала је у плитким морским срединама, попут континенталних прагова или платформи, мада су мање количине настале у многим другим срединама. Велики део доломита је секундарни доломит, настао хемијском променом кречњака.[5][6] Кречњак је изложен на великим деловима Земљине површине, а пошто је кречњак у извесној мери растворљив у кишници, та изложеност често доводи до ерозије и настаје крашки пејзаж. Већина пећинских система налази се у кречњачким стенама.
Кречњак има бројне употребе: као грађевински материјал, битна компонента бетона (портланд цемент), као агрегат за подлогу путева, као бели пигмент или пунило у производима као што су пасте за зубе или боје, као хемијско сировина за производњу креча, као средство за побољшање тла, и као популаран украсни додатак каменим баштама. Формације кречњака садрже око 30% светских резервоара нафте.[2]