Румунија
држава у југоисточној Европи / From Wikipedia, the free encyclopedia
Румунија (рум. ) држава је у југоисточној, делимично у средњој Европи.[4] На истоку излази на Црно море, а граничи се на југу са Бугарском, на југозападу са Србијом, на северозападу са Мађарском, на северу са Украјином и на североистоку са Молдавијом.[5] Површина Румуније износи 238.391 . По површини она је 78. држава у свету, док је у Европи 12. земља по површини. Према попису из 2021. године Румунија је имала 19.053.815 становника.[1] Главни и највећи град Румуније је Букурешт, а остали већи градови су Јаши, Темишвар, Клуж-Напока, Констанца, Крајова и Брашов.[6]
Румунија | |
---|---|
Главни град | Букурешт |
Службени језик | румунски |
Владавина | |
Председник | Клаус Јоханис |
Председник Владе | Марчел Чолаку |
Историја | |
Независност | Од Османског царства 9. маја 1877. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 238.391 km2 (78) |
— вода (%) | 3 |
Становништво | |
— 2021.[1] | 19.053.815 (58) |
— густина | 82 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2023 |
— укупно | 780,8 млрд. $[2] (36) |
— по становнику | 41.029 $[2] (50) |
БДП / номинални | ≈ 2023 |
— укупно | 350,41 млрд. $[2] (44) |
— по становнику | 18.413 $[2] (56) |
ИХР (2021) | 0,821[3] (53) — веома висок |
Валута | Леј |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +2 до +3 |
Интернет домен | |
Позивни број | +40 |
Модерна Румунија је настала као персонална унија уједињењем кнежевина Молдавије и Влашке за време кнеза Александра Јоан Кузе 1859. После Берлинског конгреса 1878. добила је независност од Османског царства.[7] После Првог светског рата Трансилванија, Буковина и Бесарабија су се ујединиле са Румунијом. После Другог светског рата, делове Румуније (што грубо одговарају данашњој Републици Молдавији) је окупирао Совјетски Савез, а Румунија је постала социјалистичка република и чланица Варшавског пакта. После револуције 1989. Румунија је постала парламентарна република.
Румунија је члан Европске уније (од 1. јануара 2007)[8] и НАТО савеза (од 2004).[9]