Ирина Ласкарис
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ирина Ласкарис (умрла 1240) (грч. Ειρηνη Λασκαρινα, Еирене Ласкарина) била је супруга - царица Никеје. Била је ћерка цара Теодора I Ласкариса,[1] цара Никеје и Ане Комнин Анђел. Њени бака и деда по мајци били су цар Алексије III Анђел и царица Еуфросина Дука Каматер. Њена сестра Марија Ласкарис удала се зак раља Белу IV од Мађарске.
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Код референцирања књига, користити Харвард стил цитирања. |
Ирена се прво удала за генерала Андроника Палеолога, а после његове смрти постала је жена Теодоровог наследника, будућег цара Јована III Дуке Ватаца[2] 1212. године. Имали су сина, будућег цара Теодора II Ласкариса. Након рођења потоњег, пала је са коња и тешко се повредила да више није могла да има деце. Повукла се у манастир, узевши монашко име Евгенија, и тамо умрла у лето 1240. године, неких четрнаест година пре свог мужа.[3]
Царицу Ирену хвале историчари због њене скромности и разборитости и каже се да је својим примером довела до значајног побољшања морала своје нације.[4]