Ентеоген
Хемијска супстанца / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ентеоген ("генерисање божанског у себи")[4] је хемијска супстанца која се користи у религијском, шаманском или духовном контексту[5] који обично укључује психолошке или физиолошке промене.
Ентеогени су се користили као додатак многим обичајима чији је циљ био постизање трансцеденције, као што су медитација, јога, молитва, психоделична уметност, појање и различити облици музике. Они су се током историје такође користили у традиционалној медицини у виду психоделичне терапије.
Ентеогени су се користили у ритуалном контексту више хиљада година. Њихов религијски значај је такође добро успостављен у антрополошком и модерном контексту. Примери традиционалних ентеогена укључуј праве психоделике као што су Пејоти кактус, псилоцибинске гљиве и ајахуаска, затим дисоцијативне психоделике као што је Tabernanthe iboga, атипичне психоделике као што је Salvia divinorum, квази-психоделике као што је канабис и делиријанте као што је гљива мухара (Amanita muscaria). Главни традиционални начин уношења ентеогена јесте оралним путем.
Са појавом органске хемије настале су и многе синтетичке дроге са сличним психоактивним особинама, од којих су многе изведене од горе споменутих биљака. Многе чисте активне субстанце са психоактивним особинама су изоловане из дотичних организама и хемијски синтетизоване, ту спадају мескалин, псилоцибин, ДМТ, салвинорin А, ибогаин, ергин и мусцимол. Полусинтетичке дроге (нпр. ЛСД кога користи Neo-American Church) и синтетичке дроге (нпр. ДПТ кога користи Temple of the True Inner Light и 2Ц-Б кога користи Sangoma) су такође развијене. Кнабис је најраспрострањенија психоделична дрога на свету, мада је прецизније окарактерисати га као квази-психоделичну дрогу јер његови ефекат изоставља уобичајени халуциногени и цогнитивни ефекат који је присутан код традиционалних психоделика.
Шире гледано, израз ентеоген се односи на било коју психоактивну супстанцу која се користи због својих религиозних или духовних ефеката, било у формалној религиозној или у традиционалној пракси. Ова терминологија се често користи како бих разликовали рекреативни начин употребе од горенаведеног начина употребе истих дрога. Студије као што су експеримент Марш катедрале Тимоти Лирија и студија силоцибина у Џон Хопкинсу Роналда Грифитса су докуметовале извештаје о мистичним/духовним/религијским искуствима учесника експеримената којима су даване психоактивне дроге у кнтролисаним условима. Данас, истраживања која су у току су ограничена због распрострањене забране употребе дрога. Међутим неке земље имају легислације које дозвољавају традиционално коришћење ентеогена.