Медитација
From Wikipedia, the free encyclopedia
Медитација је смирено стање организма са главним циљем умиривања и опуштања ума или тзв. „неразмишљања“. У религији, посебно у древним религијама Истока, духовна дисциплина и вештина концентрације на унутрашња, ментална стања, на изазивање визија, просветљења и мистичног доживљаја стапања са Богом или оностраним светом. Као техника психолошке релаксације медитација се практикује у оквиру различитих ментално-хигијенских програма који су усмерени ка неутрализацији последица стресног живота савременог човека. Најпознатији облик медитације је јога. Реч медитација долази од латинске речи meditatio, што је означавало било коју врсту физичке и интелектуалне вежбе, а касније је за ту врсту праксе почео да се употребљава термин контемплација.
Медитација је пракса у којој појединац користи технику - као што је свесност, или фокусирање ума на одређени предмет, мисао или активност - за обучавање пажње и свести, и постизање ментално јасног и емоционално мирног и стабилног стања.[1]:228–29[2]:180[3]:415[4]:107[5][6] Научници су установили да је медитацију тешко дефинисати, јер се праксе разликују и између традиција и унутар њих.
Медитација се практикује у бројним религијским традицијама. Најранији записи о медитацији (џијана) налазе се у древним хиндуистичким текстовима познатим као Веде, и медитација игра истакнуту улогу у контемплативном репертоару хиндуизма и будизма.[7] Од 19. века, азијске медитативне технике прошириле су се и на друге културе где су такође пронашле примену у недуховним контекстима, као што су посао и здравље.
Медитација може значајно смањити стрес, анксиозност, депресију и бол[8] и побољшати мир, перцепцију,[9] самопоимање и благостање.[10][11][12][13] У току су истраживања како би се боље разумели ефекти медитације на здравље (психолошко, неуролошко и кардиоваскуларно) и друга подручја.