Алцхајмерова болест
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алцхајмерова болест (АД) је дегенеративни мождани поремећај средњег или позног животног доба који уништава неуроне и везе у можданој кори што доводи до значајног губитка мождане масе[1][2]. Данас се сматра главним узроком сенилне деменције (60% до 70% случајева) која се некад сматрала нормалним стањем у старости.[3][4] Алцхајмерова болест је хронична неуродегенеративна болест која узрокује постепено и неповратно губљење памћења, способности говора,[1][5][6][5][6][7] свести о времену и простору, и евентуално способност да се брину сами о себи.[3][4] Најчешћи рани симптом су потешкоће са памћењем недавних догађаја (губитак краткотрајне меморије).[3] Са развојем болести, појављује се низ других симптом: проблеми са говором, дезоријентација (укључујући лако губљење), промене расположења, губитак мотивације, небрига о себи, и проблематично понашање.[1][4][3] Са погоршањем стања, долази до повлачења особе из породице и друштва.[3] Постепено се губе телесне функције, што ултимативно доводи до смрти.[8] Мада брзина прогресије може да варира, просечни животни век након дијагнозе је три до девет година.[9][10]
Алцхајмерова болест | |
---|---|
Упоређење нормалног мозга (лево) и мозга пацијента са Алцхајмеровом болести. | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Неурологија, неуропсихологија |
МКБ-10 | G30, F00 |
МКБ-9-CM | 331.0, 290.1 |
OMIM | 104300 |
DiseasesDB | 490 |
MedlinePlus | 000760 |
eMedicine | neuro/13 |
Patient UK | Алцхајмерова болест |
MeSH | D000544 |
GeneReviews | |
Болест је описао немачки психијатар Алојз Алцхајмер 1906, и тада се сматрало да је она ретко ментално стање претежно младих људи.[11][1]
Узрок Алцхајмерове болест је недовољно изучен.[3] Сматра се да је око 70% ризика наследно[12][13] и да у томе учествује мноштво гена.[14] Други фактори ризика су: историја повреда главе, депресија или хипертензија.[3] Развој болести је везан за плакове и заплете у мозгу.[14] Дијагноза се успоставља на основу историје болести и когнитивног тестирања уз помоћ медицинске визуелизације и крвних тестова да би се елиминисали други могући узроци.[15] Иницијални симптоми се ћесто могу погрешно сматрати последицом нормалног старења.[3][16] Прегле можданог ткива је неопходан за успостављање дефинитивне дијагнозе.[14] Ментално и физичко вежбање, и избегавање гојазности могу да умање ризик од појаве Алцхајмерове болести.[14] Не постоје лекови или суплементи са евиденцијом да су делотворни у сузбијању болести.[17]
Не постоје третмани за заустављање или ревертовање прогресије болести, мада неки могу привремено да побољшају симптоме.[4] Погођене особе су временом све више зависне од помоћи других, што је често знатно оптерећење за пружаоце неге; захтеви обухватају социјалне, психолошке, физичке, и економске елементе.[18] Програм вежбања су корисни у погледу дневних активности и потенцијално могу да побољшају исход.[19] Третман бихевиоралних проблема[5][20] или психозе узроковане деменцијом са антипсихотицима се често примењује али се обично не препоручује јер од обични пружа малу корист и повећава ризик од преране смрти.[21][22]
Године 2010, било је између 21 и 35 милиона са оболелих од Алцхајмерове болести широм света.[9][4] Болест се најчешће јавља код људи са више од 65 година, мада су 4% до 5% случајеви ране појаве у којима се болест јавља знатно раније.[23] Ова болест има утицаја на 6% људи изнад 65 живота.[3] Године 2010, деменција је узроковала око 486.000 смртних случајева.[24] У развијеним земљама, АД је једна од финансијски најскупљих болести.[25][26]
Иако Алцхајмерова болест није природи део старења, ризик добијања ове болести расте са годинама. Неки пацијенти који болују од ове болести се суочавају са огромним страхом и фрустрацијама док се боре са некад својим најједноставнијим задацима и док полако губе своју независност. Породица, пријатељи, и посебно они који се брину о пацијентима, пате од огромне душевне боли и стреса док сведоче како болест полако узима њихове вољене.[5][27]