Психоза
From Wikipedia, the free encyclopedia
Психоза је психички поремећај код кога је као примарни симптом присутно отуђење пацијента од реалности.[5] Огледају се у поремећеном контакту или чак прекиду контакта са стварношћу, дубоким поремећајима опажања, емоција, мишљења и понашања.[5] Психотичној особи често недостаје увид у сопствену болест, па стога болесник верује да није он битно поремећен, већ његова околина. Пошто се јављају поремећаји у понашању и мишљењу, лаици често мешају психозе, које називају лудилима, са урођеном слабоумношћу, тј. ниским интелектуалним способностима или су уверени да психотична особа говори само бесмислице. Међутим, неке психозе није лако одмах препознати, поготово у почетним фазама, нити оне морају да захвате целокупно понашање и све области психичког живота. Остају острва нормалних реакција у којима се ништа неуобичајено не примећује, или бар нема ничег упадљивог. Други симптоми могу да укључују неповезан говор и понашање које је неприкладно за ситуацију.[5] Такође могу да се јаве поремећаји сна, социјално повлачење, недостатак мотивације и тешкоће у обављању свакодневних активности.[5]
Психоза | |
---|---|
Синоними | Психотички слом |
Ван Гогова Звездана ноћ, из 1889, приказује промене светла и боја које се могу јавити код психозе.[1][2][3] | |
Специјалности | Психијатрија, психологија[4] |
Симптоми | Лажна уверења, виђење или слушање ствари које други не виде или чују, неповезан говор[5] |
Компликације | Самоповређивање, самоубиство[6] |
Узроци | Душевна болест (шизофренија, биполарни поремећај), депривација од сна, нека медицинска обољења, поједини лекови, дроге (укључујући алкохол и канабис)[5] |
Лечење | Антипсихотици, саветовање, друштвена подршка[6] |
Прогноза | Зависи од узрока[6] |
Фреквенција | 3% људи у неком тренутку (САД)[5] |
Психозе имају мноштво различитих узрока.[5] Они обухватају душевне болести, као што су шизофренија или биполарни поремећај, депривација сна, поједина медицинска стања, поједини лекови, и дроге као што је алкохол или канабис.[5] Један тип, познат као постпорођајна психоза, може се јавити након порођаја.[7] Сматра се да неуротрансмитер допамин учествује у том процесу.[8] Акутна психоза се сматра примарном ако је резултат психијатријског стања и секундарном ако је узрокована медицинским стањем.[9] Дијагноза менталног обољења обухвата искључивање других потенцијалних узрока.[10] Тестови се морају спровести да би се проверило за могуће постојање болести централног нервног система, присуство токсина, или других здравствених проблема као могућих узрочника.[11]
Третман може да обухвата антипсихотичке лекове, саветовање, и друштвену подршку.[5][6] Постоје индикације да рани третман побољшава исходе.[5] Лекови имају умерени учинак.[12][13] Исходи су зависни од суштинског узрочника.[6] У Сједињеним Државама око 3% људи развије психозу у неком тренутку свог живота.[5] Ово стање је било познато бар од 4. века п. н. е. према Хипократу са Коса а вероватно и још од 1.500 п. н. е. судећи по египатским записима на Еберским папирусима.[14][15]