Швајцарска гарда
From Wikipedia, the free encyclopedia
Епископска Швајцарска гарда или Ватиканска гарда ( , итал. , лат. Pontificia Cohors Helvetica или Cohors Pedestris Helvetiorum a Sacra Custodia Pontificis) је најмалобројнија и једна од најстаријих војски у свету и у папиној је служби.[1]
На идеју о заштити Свете столице дошао је папа Јулије II (1503—1513). То је било време када је велики број војника најамника живео од ратовања, па се често догађало да се плаћеници предомисле и пређу на страну другог господара. Швајцарски војници су били на добром гласу због храбрости и оданости владару који их узме у службу. Папа Јулије II 21. јануара 1506. званично установљава Ватиканску гарду у чије је редове примио само војнике из Швајцарске.[2]
Њу од оснивања чине 4 официра, 23 подофицира, 80 војника, 2 добошара и један капелан (војни свештеник), и тај број се одржао до данас. Због хелебарде (копља које испод металног врха има секиру с једне, а наоштрену куку с друге стране) зову их још и хелебардаши.
Да би неко ступио у гардијску службу први услов је да је држављанин Швајцарске, затим не сме бити млађи од 19 ни старији од 30 година, нити нижи од 174, мора бити неожењен и католичке вере. Такође мора да поседује диплому средње школе или више образовање.[3] Они потписују уговор на две године уз могућност да га обнове, али се то догађа ретко, па после две године 70% њих напушта службу. Полажу заклетву 6. маја као подсећање на дан опсаде Рима 1527. године када је погинуло 147 гардиста. Обавезују се да ће верно и с поштовањем чувати папу и његове наследнике. 2009. године швајцарски командант Данијел Анриг, наговестио је да би гарда могла да регрутује и жене једнога дана.[4][5]
Њихова пругаста униформа плаво-жуто-црвене боје састоји се из 154 дела и ручно се шије. Погрешно се верује да ју је осмислио Микеланђело, ту униформу осмислио је Жил Репон.[6] Обични војници на шлему носе перје црвене боје, црно је на шлемовима добошара, бела означава подофицире, а љубичаста официре. Шлем који носе се зове морион. Перје се набавља у Јужној Африци, а обнавља се сваке три године, а боји га и обликује мајстор из Фиренце.