Шангај
From Wikipedia, the free encyclopedia
Шангај (кин: 上海, Shànghǎi[2]) је највећи град Кине[3] и морско пристаниште на ушћу реке Хуангпу у реку Јангце, непосредно уз обалу Пацифика.[4] Град има статус засебне кинеске покрајине. Према подацима из 2015. године у самом граду је живело 24.152.700 становника, а у ширем подручју око 34.000.000 становника.[5][6] Највећи је саобраћајни, трговински и индустријски центар земље.[7][8]
Шангај | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Кина |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 26.875.500 |
— густина | 4.238,7 ст./km2 |
Агломерација (2010.) | 34.000.000[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 31° 12′ С; 121° 30′ И |
Апс. висина | 4 m m |
Површина | 6.340,5 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Јинг Јонг |
Поштански број | 200000 – 202100 |
Позивни број | 21 |
Регистарска ознака | 沪A |
Веб-сајт | |
Састоји се од модерног града који обухвата бивше енглеске, америчке и француске четврти с пословним градским рејонима и старе кинеске вароши (кинески Хутсен). Поседује велике новчане заводе, продавнице, хотеле, универзитет, Кинеску академију наука, опсерваторије, музеје, позоришта, библиотеке и др.[9][10]
Из Шангаја полазе железничке пруге за Нанкинг, Пекинг и Хангџоу. Развијена је индустрија гвожђа и челика, машина, бродова, електротехнике, хемије, текстила, керамике, хартије, коже и обуће, дувана, стакла, цемента и др.
Главна предграђа су: Нантао на југу, Чапеј на северу, одвојен реком Сучоу, Путунг на десној обали реке Хуангпу, Вусунг са главном луком на ушћу реке Хуангпу у Јангце, Хонгкоу или бивша америчка концесија до 1949. године, Хангџоу с великим аеродромом и др. Основан је у 11. веку.