Хемијска синапса
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хемијске синапсе су биолошке спојнице кроз које се сигнали неурона могу послати једни другима и не-неуронским ћелијама као што су оне у мишићима или жлездама. Хемијске синапсе омогућавају неуронима да формирају кола унутар централног нервног система. Они су кључни за биолошка израчунавања која су у основи перцепције и мишљења. Они омогућавају нервном систему да се повеже и контролише друге системе тела.
Хемијска синапса | |
---|---|
Детаљи | |
Функција | Преношење сигнала са једне сензитивне ћелије на другу путем неуротрансмитера. |
Идентификатори | |
FMA | 67125 |
Анатомска терминологија |
У хемијској синапси, један неурон ослобађа молекуле неуротрансмитера у мали простор (синаптички простор) који је у близини другог неурона. Неуротрансмитери се налазе у малим кесицама које се називају синаптички везикули и ослобађају се у синаптички расцеп егзоцитозом. Ови молекули се затим везују за рецепторе неуротрансмитера на постсинаптичкој ћелији. Коначно, неуротрансмитери се уклањају из синапсе кроз један од неколико потенцијалних механизама укључујући ензимску деградацију или поновно преузимање од стране специфичних транспортера било на пресинаптичкој ћелији или на некој другој неуроглији да би се прекинуло деловање неуротрансмитера.
Процењује се да мозак одраслог човека садржи од 1014 до 5 × 1014 (100–500 трилиона) синапси.[1] Сваки кубни милиметар церебралног кортекса садржи отприлике милијарду.[2] Број синапси у људској можданој кори је одвојено процењен на 0,15 квадрилиона.[3]
Реч „синапса“ увео је сер Чарлс Скот Шерингтон 1897. године.[4]