Франц Лист
Мађарски композитор епохе романтизма, мајстор на клавиру / From Wikipedia, the free encyclopedia
Франц Лист (мађ. [2], 22. октобар 1811, Рајдинг, Аустрија − 31. јул 1886, Бајројт, Немачка; мађ. ), мађарски[3] композитор и пијаниста, највећи међу пијанистима свог времена[4] У његовом стваралаштву се уочавају утицаји различитих европских традиција. Пореклом Мађар, васпитаван је на традицији француске културе, јер је младост провео у Паризу, наступајући по париским аристократским салонима. То је време када у овом граду живи и Фредерик Шопен. Лист је концертирао по целој Европи и упознао све водеће музичаре свог времена. После 1848. године, Лист се налази у служби вајмарског двора, и тада на њега снажан утицај имају немачки музичари, посебно Рихард Вагнер, чији је био искрени пријатељ. Лист-диригент био је један од главних пропагатора Вагнерове уметности и један од најуспешнијих тумача његових идеја. Пред крај живота Лист се заредио и много времена проводио у Италији.
Франц Лист | |
---|---|
Пуно име | Ференц Лист |
Датум рођења | (1811-10-22)22. октобар 1811. |
Место рођења | Рајдинг, Аустријско царство |
Датум смрти | 31. јул 1886.(1886-07-31) (74 год.) |
Место смрти | Бајројт, Немачко царство |
Период | Романтизам |
Сарадници | Фредерик Шопен, Ектор Берлиоз, Шарл Валентин Алкан, Рихард Вагнер |
Утицаји од | На Листа: Лудвиг ван Бетовен, Волфганг Амадеус Моцарт, Карл Черни, Фредерик Шопен, Хектор Берлиоз, Вилијам Шекспир, Данте Алигијери, хришћанство Лист на: Рихард Вагнер, Антон Брукнер, Густав Малер, Клод Дебиси, Едвард Григ, Александар Бородин, Камиј Сен-Санс[1] |
Најважнија дела | Фауст симфонија, Мађарске рапсодије, Године Ходочашћа |
Листова пијанистичка делатност била је изузетно значајна. Он је умеће свирања на клавиру подигао на онај ниво који је Паганини остварио на виолини. Лист је први увео праксу солистичког концерта-како га је сам у шали назвао „музичког монолога“. До тада је био обичај да на концертима наступа више извођача. Својим концертом у Риму 1839. године Лист прекида такву праксу. И он је, попут других пијаниста свог времена, на концертима имао обичај да импровизује (из те праксе развио се облик парафразе) варијационе форме која се базира на популарним темама разних оперских и симфонијских дела, али и народних песама. Такође је радио на клавирским транскрипцијама симфонијских, оперских, камерних дела многих композитора, те их тако приближавао слушаоцима. Међутим, много већи значај има његово оригинално стваралаштво: циклуси минијатура (посебно Године ходочашћа, објављене у три свеске комада који су настајали током целог живота), етиде (збирка Трансцеденталних етида), Мађарске рапсодије и бројне друге композиције. Посебно место међу тим делима припада Сонати х-мол. Клавирска соната у делима разних романтичара доживљава сличну судбину као симфонија: композитори стварају све мањи број дела која називају сонатама.