Феничанско писмо
From Wikipedia, the free encyclopedia
Феничанско или феничко писмо, било је писмо којим су се служили стари Феничани и настало је крајем другог миленијума пре нове ере. То је алфабет абџадског[4] типа, који се састоји од само 22 сугласничка слова, остављајући имплицитне самогласнике, мада извесни касни варијетети користе matres lectionis за део самогласника. Он је коришћен за писање феничанских, северно семитских језика, које сеу користиле античке цивилизације Феникије у данашњој Сирији, Либану, и северном Израелу.[5] На основу овог писма настало је грчко, арамејско, хебрејско и арапско писмо.
Феничанско писмо | |
---|---|
Тип | Абџад |
Језици | Феничански, Пунски |
Временски период | око 1200–150. п. н. е.[1][2] |
Породица | |
Дечији систем | Арамејски алфабет Грчки алфабет Либијско-берберски алфабет Палеохебрејски алфабет Палеошпански алфабети |
Сестрински систем | Древно јужно арабијско писмо |
Правац | здесна налево |
ISO 15924 | Phnx, 115 |
Уникод назив | Phoenician |
U+10900–U+1091F | |
Фенићански алфабет је изведен из египатских хијероглифа.[6] Он је постао један од најшире коришћених система писања, који су фенићански трговци раширили по медитеранском свету, где су га адаптирале и модификовале многе друге културе. Палеохебрејски алфабет је локална варијанта фенићанског,[7] као што је и арамејски алфабет, претходник модерног арапског. Современо хебрејско писмо је стилска варијанта арамејског. Грчки алфабет (са својим потомцима латинским, ћириличним, рунским, и коптским писмом) исто тако је изведен из фенићанског алфабета.
Феничанско писмо је пронађено на већем броју археолошких налазишта на Медитерану где су Феничани имали своје колоније, као у Библосу (Либан) и Картагини (Тунис). Првобитно, сва слова су била урезивана у камен, већина их је била попречна и усправна, као и ознаке у рунама. Феничани су писали здесна налево, али понекад и слева надесно као и у баустрофедону, где су редови текста наизменично писани здесна налево и слева надесно. Нека слова су писана на различите начине, као нпр. слово тав које се писало као „+“ али и као „х“.