Унескова листа нематеријалног културног наслеђа
списак на Викимедији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Унескова листа нематеријалног културног наслеђа је успостављена са циљем да обезбеди бољу заштиту важних нематеријалних културних наслеђа широм света и да прошири свест о њиховом значају.[1] Ову листу објављује Међународни комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа, чије чланове бира држава потписница која се састаје у Генералној скупштини.[2]Кроз збирку различитих усмених и нематеријалних блага човечанства широм света, програм има за циљ да скрене пажњу на важност заштите нематеријалног наслеђа, које је Унеско препознао као битну компоненту и као складиште културне разноликости и креативног изражавања.[3][4]
Списак је успостављен 2008. године када је на снагу ступила Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа из 2003. године.
Од 2010. програм се састоји од две листе. Дужа, Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства садржи културне „праксе и изразе који помажу да се демонстрира разноликост овог наслеђа и подигне свест о његовом значају“. Краћа, Листа нематеријалног културног наслеђа којој је потребна хитна заштита, која се састоји од оних културних елемената за које сматрају да су им потребне хитне мере да би се одржале у животу. [5][6]
У 2013. години четири елемента била су уписана на Листа нематеријалног културног наслеђа којој је потребна хитна заштита, што помаже државама потписницама да мобилишу међународну сарадњу и помоћ да би обезбедили пренос овог наслеђа уз учешће заинтересованих заједница. Ова листа сада броји 35 елемената. Комитет је такође уписао 25 елемената на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, која служи за подизање свести о нематеријалном наслеђу и пружање признања традицијама и знању заједница које одражавају њихову културну разноликост. Листа не приписује нити признаје било који стандард изврсности или ексклузивности. До 2018. године на листи је било 508 елемената из 122 земаља. [7]