Угаљ
Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла која има способност горења, па се користи као фосилно гориво које се вади из земље рударским методама. Састоји се примарно од угљеника и угљоводоника, али и других супстанци. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла која има способност горења, па се користи као фосилно гориво које се вади из земље рударским методама. Састоји се примарно од угљеника и угљоводоника, али и других супстанци.[1] Веома је важно гориво и извор електричне енергије. На пример, у САД сагоревањем угља се добија половина потребне електричне енергије, док у Србији учествује у укупној потрошњи преко 50%, док у производњи струје енергетски учествује са преко 85% (у термоелектранама). У финалној потрошњи угаљ (уз кокс и сушени лигнит) учествује са 14%. Производња угља бољих квалитета у Србији је ниска и са трендом даљег опадања.
Угаљ настаје када се мртва биљна материја распада у тресет, и када се дејством топлоте и притиска у дубоким слојевима Земље претвара у угаљ током милиона година.[2] Огромна налазишта угља потичу из бивших мочвара - званих шуме угља - које су покривале већи део тропских копнених подручја Земље током касног карбона (пенсилванијана) и перма.[3][4]
Угаљ се првенствено користи као гориво. Иако је угаљ познат и коришћен хиљадама година, његова употреба била је ограничена пре индустријске револуције. Изумом парне машине повећана је потрошња угља. Према подацима из 2016. године угаљ остаје важно гориво, јер је око четвртине светске примарне енергије и две петине електричне енергије генерисано из угља.[5] Производња гвожђа и челика и део других индустријских процеса се спроводи уз сагоревање угља.
Вађење и употреба угља узрокује знатан број прераних смрти и увећану заступљеност болести.[6] Индустрија угља штети животној средини, укључујући климатске промене, јер је то највећи антропогени извор угљен диоксида, 14 гигатона () у 2016. години,[7] што је 40% укупне емисије фосилних горива[8] и скоро 25% укупних глобалних емисија гасова са ефектом стаклене баште.[9] Као део светске енергетске транзиције, многе земље су престале да користе или користе мање угља, а генерални секретар УН-а затражио је од влада да зауставе изградњу нових погона до 2020.[10] Коришћење угља достигло је врхунац 2013. године,[11] али да би се постигао циљ Париског споразума да се глобално загревање одржи знатно испод 2 °C (3,6 °F), употреба угља би требало да се преполови од 2020. до 2030.[12]
Највећи потрошач и увозник угља је Кина. Кина ископава готово половину светског угља, а њој следи Индија са око једне десетине. На Аустралију отпада око трећине светског извоза угља, затим следе Индонезија и Русија.[13]