Стефан Маларме
From Wikipedia, the free encyclopedia
Стефан Маларме (франц. ; Париз, 18. март 1842 — Вулен сир Сен, 9. септембар 1898) француски песник, један од оснивача симболизма.[1][2] Он је најпотпуније изразио тежње симболизма да новим песничким језиком стварају чисту поезију, која треба да открије апсолутну стварност ослобођену од вулгарности свакодневног живота.[3] Поезија не треба да именује ствари већ да ствара њихову атмосферу, она не треба да казује него да наговештава, не да делује описом и сликом него сугестијом. Овим схватањем песник језику даје главну предност. За разлику од других симболиста који су своје незадовољство изражавали боемским животом, Маларме је живео мирним животом професора енглеског језика.[4] Али то му није нимало сметало да поезији посвети свој живот.
Стефан Маларме | |
---|---|
Датум рођења | (1842-03-18)18. март 1842. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 9. септембар 1898.(1898-09-09) (56 год.) |
Место смрти | Вулен сир Сен, Француска |
Период | симболизам, парнасизам |
Утицаји од | Данте Алигијери, Шарл Бодлер, Едгар Алан По |
Утицао на | Клод Дебиси, Т. С. Елиот, Клод Моне, Пол Верлен, Анри Мисо, Октавио Паз |
Збирке песама:
- „Песме“ (1887).
- „Књига“ (1897).
- „Песме и проза“ (1891).