Санстефански споразум
From Wikipedia, the free encyclopedia
Санстефански споразум је био споразум о миру између Русије и Турске после Руско-турског рата. Мировни уговор је потписан 3. марта 1878. у месту Сан Стефану, малом месту западно од Истанбула. Турци су, уплашени присуством руске војске, пред зидовима престонице прихватили услове мира, иако су они Османско царство лишавали готово свих поседа у Европи.
Одлуке овог уговора биле су:
- Србија, Румунија и Црна Гора, до тада вазалне кнежевине добијају независност.
- Русија добија део Бесарабије (данашње Молдавије) који је био у румунском поседу
- Румунија добија Северну Добруџу, турску територију, као компензацију за Бесарабију
- Ствара се Бугарска која је само формално турски вазал и коју у ствари контролише Русија (ова држава би се простирала од Дунава на северу до Егејског мора на југу и од Охрида и Ниша на западу до Црног мора на истоку).[1][2] Русија је покушала да Источно питање реши у своју корист и стварањем Велике Бугарске, обезбеди превласт на Балкану.
Због жестоког противљења европских сила, Србије и Грчке, ревизија Санстефанског уговора извршена на Берлинском конгресу у јуну исте године.