С-300
From Wikipedia, the free encyclopedia
С-300 Фаворит (НАТО класификација SA-10 Grumble) представља серију првобитно совјетских а затим и руских ракетних система дугог домета типа земља—ваздух, чији је произвођач руски концерн Алмаз-Антеј,чији су све касније модификације овог ПВО система базиране на почетном моделу са ознаком С-300П. Систем С-300 првенстено је осмишљен је ради обезбеђивања заштите од авионских и крстарећих ракета као и за потребе совјетске против-ваздушне одбране . Касније варијанте унапређене су за пресретање балистичких ракета, тако да су на овај начин ракете система С-300 унапређене у против балистичке ракете, чиме је овај ПВО систем почео да добија универзалан карактер.
С-300 Фаворит | ||
---|---|---|
| ||
Тип | зенитно-ракетни комплекс | |
Земља порекла | СССР Русија | |
Историја употребе | ||
У употреби | од 1975 до данас | |
Корисници | Погледати списак корисника | |
Историја производње | ||
Конструктор | НПО "Алмаз" А. А. Расплетина, НПО "Антеј" (С-300В) | |
Развијен | 1967—2005 | |
Произвођач | ВМП "АВИТЕК" (ракете) | |
Године производње | С-300ПТ од 1975, С-300ПС и С-300ПМ од 1978 до 2011 | |
Варијанте | С-300П, С-300ПТ, С-300ПТ-1, С-300ПТ-1А, С-300ПС, С-300ПМ, С-300ПМУ, С-300ПМ1 (ПМУ-1), С-300ПМУ2, С-300В,С-300ВМ, С-300ВМД, С-300В4, С-300Ф, С-300ФМ. | |
Карактеристике | ||
Пројектил | противваздушна вођена ракета | |
Максимални домет | 40-200 (300) км (за аеродинамичку мету),
5-40 км (за балистичке мете) | |
Недуго након свог настанка систем С-300 је први пут размештен на своје бојево дежурство у Совјетском Савезу током 1979. године, ово његово размештање на територији СССР-а, било је усмерен на заштиту од напада из ваздуха од стране потенцијалног противника,уз ово, систем је остваривао још много других задатака као што су : заштита је великих индустријских и управних објеката, војних база, као и контролу ваздушног простора, у циљу заштите брањеног подручја од могућих ваздушних напада противника. Овај систем је потпуно аутоматизован, али је упркос томе задржана могућност за ручно осматрање и управљања овим системом. Лансирна возила овог против-ваздушног система могу бити размештена близу свог централног командног места или на раздаљини до 40 од њега. Сваки од радара ових ПВО система омогућава обележавање (проналажење) циљева, које затим преноси својим надређенима у централном командном месту. Командно место (возило) упоређује податке добијене од својих радара, који могу уочити потецијалне циљеве и на растојањима од 80 , а поред тога може уптребити своју њунцију намењену откривању (филтрирању) лажних мета, што представља врло тежак задатак при тако великим удаљеностима од свог циља. Централно командно возило поседује два мода функционисања,и то један који је намењен активном а други пасивном откривању циљева.
Главни реализатор развојног пројекта намењеног ставрању система С-300 био је совјетски концерн Алмаз (у државном власништву) који представља део концерна "Алмаз-Антеј" који је задужен за против ваздушну одбрану. Ракете којима ПВО систем С-300 изводи своја бојева гађања развијене су од старне руског дражавог конструкрорског бироа МКБ "Факел" (Машинско-производно-конструкторски биро «Факел»).
С-300 се сматра једним од најмоћнијих система типа земља-ваздух ракетних тј.,против-балистичких ракета на нивоу целог света. Једна од његових напреднијих верзија су и системи Антеј-2500, као и систем С-400 Триумф (са НАТО ознаком SA-21 Growler) који може да погађа све потенцијалне циљеве и на висинам означеним као ивица земљине атмосфере, овај систем уведен је у ограничену употребу у периоду од 2004 године, у оквиру Снага ваздушно космичке одбране Русије.