Румски султанат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Румски султанат (перс. ), познат још и као Анадолски селџучки султанат, Иконијски султанат, Анадолска селџучка држава (тур. ) или Турска селџучка држава (тур. ),[1] била је турско-персијска[2][3][4][5] сунитска држава, која је успостављена на дијелу Анадолије који је од Византијског царства освојило Селџучко царство, које је успоставила Селџучка династија. Назив Рум је у ствари арапски назив за Андолију, ар Рум (арап. ), који потиче од грчког назива Ромеји (грч. ).[6][7]
Румски султанат се издвојио из Селџучког царства за вријеме владавине Сулејмана ибн Куталмиша 1077. године, након битке код Манцикерта. Прва пријестоница је била у Изнику, а затим у Конији. Врхунац моћи је достигло крајем 12. и почетком 13. вијека, када је од Византије претео кључне луке на црноморском и средоземном приморју. На истоку, султанат је апсорбовао друге турске државе и проширио се до језера Ван. Трговина из Персије и средње Азије преко Анадолије развијена је системом каравансараја. Са Ђеновом су у том периоду формирано посебно снажне трговинске везе. Веће богатство омогућило је да султанат апсорбује друге турске државе које су биле успостављене у источној Анадолији (Данишменди, Менџукиди, Салтукиди, Артукиди).
Селџучки султани су носили бреме крсташки ратова и на крају су подлегли монголској инвазији 1243. године (битка код Коседага). До краја 13. вијека, Селџуци су постали вазали Илканата.[8] Моћ селџучких султана се распала у другој половини 13. вијека. Посљедњи селџучки вазалал Илканата, Масуд II, убијен је 1308. године. Нестанком Румског султаната настали су многе мали анадолски бејлици, међу њима и бејлик Османске династије, који је на крају освоји остатак бејлика и на простору Анадолије формирао Османско царство.