Примати
From Wikipedia, the free encyclopedia
Примат (лат. ; од лат. — „први ранг“) било који је члан биолошког реда , групе која обухвата људе, мајмуне и лемуре. Примате проучава грана зоологије која се зове приматологија.
Примати | |
---|---|
Неке фамилије примата, одозго надоле: , , , , , , , , , . | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Мироред: | Primatomorpha |
Ред: | Primates Linnaeus, 1758[1] |
Породице | |
| |
Распон примата (зелено) |
Сви примати имају пет прстију (пентадактилија), генерализовану зубну формулу, и примитивну (неспецијализовану) грађу тела. Још једна особина примата су нокти на прстима. Супротни палчеви су такође карактеристична особина примата, али нису ограничени на овај ред; опосуми, на пример, имају супротне палчеве. Код примата, комбинација супротних палчева, кратких ноктију (уместо канџи) и дугих прстију који се затварају на унутра представља адаптацију предака за живот на дрвећу (арбореални начин живота). Сви примати, чак и они који немају особине типичне за остале примате (као лорији), имају заједничку карактеристику очних орбита, по којима се разликују од осталих таксономских редова сисара.[2][3][4][5][6]