Оксид
From Wikipedia, the free encyclopedia
Оксид је општи назив за свако неорганско хемијско једињење, у коме се јавља хемијска веза између кисеоника и неког другог елемента.[1] Оксиди имају међусобно веома различите хемијске и физичке особине, које зависе од електронегативности елемента који се једини са кисеоником: од скоро нереактивних чврстих супстанција са веома високим температурама топљења (нпр. оксид волфрама), преко умерено реактивних течности (нпр. вода), до веома реактивних гасова (нпр. азот субоксид).
Сам „оксид” је дијон кисеоника, O2– атом. Метални оксиди стога типично садрже анјон кисеоника у оксидационом стању −2. Већи део Земљине коре састоји се од чврстих оксида, који су последица оксидације елемената кисеоником у ваздуху или води. Чак и материјали који се сматрају чистим елементима често стварају оксидни покров. На пример, алуминијумска фолија развија танки слој (звани пасивизациони слој) која штити фолију од даље корозије.[2] Поједини елементи могу да формирају више оксида, разликујући се у количини елемента који се комбинује са кисеоником. Примери су угљеник, гвожђе, азот (погледајте азотне оксиде), силицијум, титанијум и алуминијум. У таквим се случајевима оксиди разликују специфицирањем броја укључених атома, као што је у угљен моноксиду и угљен диоксиду, или навођењем оксидационог броја елемента, као у гвожђе(II) оксиду и гвожђе(III) оксиду.
Оксиди такође могу имати и особине које иду од киселих до базних. Тако постоје:
- кисели оксиди- нпр. угљен-диоксид или сумпор(VI)-оксид, који реагују са базама и водом
- оксиди са киселим особинама - нпр. силицијум оксид, реагују са јаким базама али не и са водом
- базни оксиди- нпр. оксиди метала IА и IIА групе, реагују са киселинама и водом
- оксиди са базним особинама - нпр. манган моноксид или хром моноксид, реагују са киселинама али не и са водом
- амфотерни оксиди - нпр. алуминијум-оксид, не реагују са водом али реагују и са киселинама и са базама
- неутрални оксиди- нпр. угљен-моноксид, не реагују са водом, киселинама ни базама.
Сем оксида постоје пероксиди и супероксиди