Мигрена
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мигрена је хронична, функционална, васкуларна, пароксизмална главобоља која се јавља периодично, најчешће у једној половини главе. Реч потиче из грчког ἡμικρανία (хемикранија), „бол на једној страни главе“,[1] од ἡμι- (хеми-), „половина“, и κρανίον (кранион), „лобања“.[2] Мигрена спада у групу неуролошких обољења, карактеристичних за око 10% популације, три пута чешће код жена него код мушкараца.[1]
Мигрена | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Психијатрија Неурологија |
МКБ-10 | G43 |
МКБ-9-CM | 346 |
OMIM | 157300 |
DiseasesDB | 8207 (Мигрена) 31876 (Басилар) 4693 () |
MedlinePlus | 000709 |
eMedicine | neuro/218 neuro/517 emerg/230 neuro/529 |
Patient UK | Мигрена |
MeSH | D008881 |
Мигренични бол је често праћен симптоми; мучнине, повраћања, поремећаја вида и звука (фотофобија/тинитус), и другим симптомима који су најчешће повезани са бројним реакцијама од стране аутономног нервног система. Карактеристика мигренозних главобоља је да се пре напада, у око једне трећине случајева, јавља такозвана аура[2] (пролазни визуелни, сензорни, језички или моторни поремећај који сигнализира да ће главобоља убрзо после ње наступити).[3]
Мигренична главобоља је обично једнострана (само у једној половини главе) и по природи пулсирајућа, и најчешће траје од 2 до 72 часа. Бол се углавном погоршава приликом физичке активности.[3]
Претпоставља се да мигрена настаје под утицајем бројних генетских и фактора животне средине.[4] У око две трећине случајева мигрена је наследна болест.[5] Променљиви ниво и однос хормона такође игра значајну улогу у развју мигрене која у детињству чешће погађа дечаке него девојчице у периоду пубертета, али и око два до три пута више жене него мушкарце, у средњем животном добу.[6][7] Склоност ка нападима мигрене је најчешће мања током трудноће.[6] Иако тачан механизам мигрене није познат, претпоставља се да главну улогу у њеном настанку имају неуроваскуларни поремећаји.[5] Примарна теорија се односи на повећану раздражљивост мождане коре и абнормалну контролу бола неурона у тригеминалном језгру можданог стабла.[8]
Терапија мигрене заснива се на примени аналгетика, као што су ибупрофен и ацетаминофен који треба да отклоне главобољу, антиеметика против мучнине и избегавању контакта са провоцирајућим факторима-окидач има. Посебни лекови, као што су триптани или ерготамини, могу користити они болесници код којих не делују стандардни аналгетици.