Манастир Светих архангела (Призрен)
објекат и непокретно културно добро у Призренском управном округу, Србија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Манастир Светих архангела је задужбина српског цара Душана Силног (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), који се налази у кањону реке Призренске Бистрице недалеко од града Призрена у Метохији и припада рашко-призренској епархији Српске православне цркве.
Манастир Светих архангела | |
---|---|
Опште информације | |
Место | у кањону Бистрице, код Призрена |
Општина | Призрен |
Држава | Србија |
Врста споменика | манастир |
Време настанка | 14. век |
Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
Власник | Епархија рашко-призренска управник - архимандрит Михаило Тошић |
Надлежна установа за заштиту | Републички завод за заштиту споменика културе |
Грађен је у периоду од 1343. до 1352. године,[1] на месту старије цркве у склопу тврђаве Вишеград као гробна црква цара Душана и сматра се да је представљао врхунац српског сакралног градитељства[2][3] који је пресудно утицао на настанак и развој моравског стила.[2][3][4] Унутар комплекса, који обухвата површину од око 6.500m²,[5] се налазе две цркве посвећене Светим Архангелима (која је била Душанова гробна црква) и Светом Николи, које су грађене у рашком стилу, иако, попут Дечана, по времену градње и неким елементима припадају српско-византијском стилу.[6] Манастир је након доласка Османлија 1455. године, опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал је искоришћен за градњу Синан-пашине џамије у Призрену. Комплекс је археолошки истражен 1927. године, његови остаци су конзервирани након Другог светског рата, а током `90 година 20. века су настављени радови на њему и он 1998. године поново постаје активан мушки манастир.[2]
После окончања НАТО бомбардовања СРЈ и повлачења југословенских снага безбедности, обновљене објекте су припадници ОВК, након доласка КФОР-а, спалили и опљачкали у јуну 1999. године,[2][7] што се поновило и током Мартовског погрома 2004.[2][7] Цео манастирски комплекс се налази под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја[8][9] и у њему данас живи осмочлано манастирско братство које се налази под непосредном заштитом немачких припадника КФОР-а.[7][10]