Луј VI Дебели
From Wikipedia, the free encyclopedia
Луј VI Дебели (фр. ; Париз, 1. децембар 1081 — Бетизи Сен Пјер, 1. август 1137) је био краљ Француске од 1108. до 1137. године.
Луј VI Дебели | |
---|---|
Датум рођења | (1081-12-01)1. децембар 1081. |
Место рођења | Париз, Француска |
Датум смрти | 1. август 1137.(1137-08-01) (55 год.) |
Место смрти | Бетизи Сен Пјер, Француска |
Гроб | Катедрала Сен Дени |
Супружник | Lucienne de Rochefort, Аделаида од Савоје |
Потомство | Луј VII, Philip of France, Henry of France, Archbishop of Reims, Роберт I од Дреа, Констанца Француска, грофица Тулуза, Philip of France, Archdeacon of Paris, Петар I Куртене |
Родитељи | Филип I Француски Берта од Холандије |
Династија | Капети |
Период | 1108 — 1137. |
Претходник | Филип I Француски |
Наследник | Луј VII |
Његова владавина представља прекретницу у процесу јачања краљевске власти. Она најпре јача на самом домену Капетâ.
Луј VI је повео дугу и успешну борбу с феудалцима на свом домену. Он је учинио крај самовољи тих ситних велможа, који су пљачкали Ил де Франс, рушио је њихове замкове и поседао их својим гарнизонима. То га је увукло у борбу с неким крупним феудалцима код којих су нашли подршку његови вазали. У тој борби драгоцен савезник краљевске власти постала је црква. Црква је у Француској била један од најкрупнијих земљопоседника. Феудална анархија, која је владала у то време, стални ратови међу велможама представљали су сталну опасност по интересе цркве. Црква је била краљев савезник не само на његовим сопственим поседима већ и у другим деловима Француске, ван његовог домена. Преко читавог низа манастира, који су лежали по другим деловима Француске, и уопште преко црквене организације краљ је утицао на феудалне господаре, мешајући се све више у њихове послове. Црква је пружала краљевској власти њене најистакнутије саветнике. За Луја VI и његовог наследника најистакнутију политичку улогу играо је опат Сугерије, тај, по речима Маркса, обнављач краљевске власти.[1]
Луј је освојио грофивије Фландрију (1127) и Гатине са градом Лоријем. Ратовао је успешно против енглеског краља Хенрија I и немачког Хенрика V (1124).
Године 1137. војвода Вилијам X Аквитански одлучи да своју кћерку једину наследницу Елеонору уда за Лујевог сина будућег краља Луја VII. Овим је централна власт у Француској постала изузетно јака.