Легитимитет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Легитимитет је појам који се употребљава у политичким и правним наукама. Обично се узима да представља прихваћеност закона или политике тј. увереност у њихову исправност и добровољно потчињавање. Српски термин, који у теорији није заживео, био је оправдање. Легитимност власти је гарантована када грађани добровољно прихватају законе и покоравају им се, добијајући заштиту својих законски загарантованих права заузврат. Концепт се примењује и на друге врсте ауторитета, као што је легитимитет послодавца. Марксистичка теорија дискутује легитимност читавих економско-политичких система. У породичном праву, легитимност се односи на статус деце која су рођена у законски признатом браку родитеља. Појам води порекло од латинске речи legitimatio (легитимацио)који значи представљање, оправдање.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |