Крвно-мождана баријера
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крвно-мождана баријера (КМБ) је високо селективна полупропусна граница ендотелних ћелија која спречава растворене супстанце у циркулишућој крви да неселективно пређу у екстрацелуларну течност централног нервног система где се налазе неурони.[1] Крвно-мождану баријеру формирају ендотелне ћелије зида капилара, крајњи део астроцита који покрива капилар, и перицити уграђени у капиларну базалну мембрану.[2] Овај систем омогућава пролаз неких малих молекула пасивном дифузијом, као и селективни и активни транспорт различитих хранљивих материја, јона, органских анјона и макромолекула као што су глукоза и аминокиселине које су кључне за неуралну функцију.[3]
Крвно-мождана баријера | |
---|---|
Детаљи | |
Део | Неуроимуни систем |
Систем | Централни нервни систем |
Делови | Ендотелне ћелије, гранична периваскуларна мембрана |
Функција | Спречава слободан пролазак молекула и ћелија из крви у мождано ткиво и обрнуто; одржавању релативно константних нивоа хормона, хранљивих материја и воде у мозгу. |
Идентификатори | |
Акроним(и) | КМБ |
MeSH | D001812 |
Анатомска терминологија |
Крвно-мождана баријера ограничава пролаз патогена, дифузију растворених материја у крви и великих или хидрофилних молекула у цереброспиналну течност, док дозвољава дифузију хидрофобних молекула (O2, CO2, хормони) и малих неполарних молекула.[4] Ћелије баријере активно транспортују метаболичке производе као што је глукоза преко баријере користећи специфичне транспортне протеине.[5] Баријера такође ограничава пролаз периферних имуних фактора, као што су сигнални молекули, антитела и имуне ћелије, у ЦНС, изолујући тако мозак од оштећења услед периферних имуних догађаја.[6]
Специјализоване мождане структуре које учествују у сензорној и секреторној интеграцији унутар можданих неуронских кола – циркумвентрикуларни органи и хороидни плексус – имају насупрот томе високо пропусне капиларе.[7]