Косовска битка
битка из 14. вијека / From Wikipedia, the free encyclopedia
Косовска битка, позната и као битка на Косову, бој на Косову, Косовски бој или Видовданска битка, вођена је 15. јуна[lower-alpha 3] 1389. на хришћански празник Видовдан,[lower-alpha 4] недалеко од Приштине, између српских и османских снага. Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић и међу њима су биле и снаге његових сродника и савезника, док се на челу османске војске налазио султан Мурат I са синовима Јакубом и Бајазитом.
Бој на Косову | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Бој на Косову, Адам Стефановић, 1870, уље на платну | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Османско царство |
Моравска Србија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Мурат I † Бајазит I Јакуб Челебија |
Лазар Хребељановић Вук Бранковић Влатко Вуковић Косача | ||||||
Јачина | |||||||
27.000–40.000 војника[lower-alpha 1][11][12][13] | 12.000–30.000 војника[lower-alpha 2][11][12][13][14] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
знатан део војске убијен султан Мурат I |
знатан део војске убијен кнез Лазар Хребељановић |
У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова (Милош Обилић) успео је да убије султана Мурата и натера османску војску да се повуче. Његов син Бајазит је успео после тога да консолидује своје редове и крене у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију.[15]
Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу (средином 15. века). Због тога се сматра да је сама битка завршена највероватније српском победом или евентуално нерешено, али она по својим далекосежним последицама представља османску победу.[15] Сматра се да су два кључна момента битке погибија османског султана Мурата и погибија српског владара кнеза Лазара.
Лазареви наследници су под притиском угарских напада (јесен 1389)[16] и њихових контаката са Вуком Бранковићем, склопили у првој половини 1390. мир са Бајазитом и признали његову врховну власт.[16] Уз помоћ његових трупа, они су успели да потисну Угаре и поврате изгубљене пределе у западној Србији.[16]
Косовска битка је имала велики одјек у тадашњој Европи и успела је да привремено заустави османско ширење у Европи.[15] Она је током наредних векова постала средишњи мотив српске народне епске поезије и средишњи мотив српског националног идентитета.