Коначно решење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Коначно решење ( ) је био план Нацистичке Немачке за систематски геноцид над европским Јеврејима, који је довео до завршне, најсмртоносније фазе Холокауста (Шоа). Хајнрих Химлер је био главни архитекта плана, а немачки вођа, Адолф Хитлер га је назвао: коначно решење Јеврејског питања ().[1]
Масовна убиства око једног милиона Јевреја су се већ одиграла пре него што су планови за Коначно решење у потпуности примењени 1942, али тек након одлуке да се искорени целокупна јеврејска популација су изграђени логори смрти, и у пуној мери су отпочела индустријализована масовна убијања Јевреја. Одлука о систематском уништењу европских Јевреја је донесена до, или на Ванзејској конференцији, која је одржана у Берлину, у вили Ванзе 20. јануара 1942. Конференцијом је председавао Рајнхард Хајдрих. Он је деловао по овлашћењима која му је дао рахјсмаршал Херман Геринг у писму од 31. јула 1941. Геринг је наложио Хајдриху да се позабави ... решењем јеврејског проблема... Током ове конференције је одржана расправа групе немачких нацистичких званичника о томе како да се најбоље спроведе коначно решење јеврејског питања. Копију белешки са овог састанка су Савезници пронашли 1947, прекасно да се употреби као доказ током суђења у Нирнбергу.
До лета 1942, Операција Рајнхарт је започела са систематским истребљењем Јевреја, мада су стотине хиљада већ убијене од стране одреда смрти и у масовним погромима. У Химлеровом говору на Позенској конференцији 6. октобра 1943, Химлер је, по први пут, јасно осветлио свим окупљеним вођама Рајха на шта се Коначно решење односи