Катињски масакр
масовно погубљење пољских грађана које је наредила совјетска власт 5. марта 1940. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Катињски масакр или масакр у Катињској шуми (пољ. ) је масовно погубљење пољских грађана које је наредила совјетска власт 5. марта 1940. године.[1] Процене о броју убијених особа се крећу од 1.803 (према руској влади[тражи се извор]) до 21.768 (према пољској влади[2]). Пољски ратни заробљеници су убијани у Катињу, Тверу (рус. ), Харкову и другим местима.[3] Око 8.000 убијених били су официри заробљени 1939. године током совјетског напада на Пољску, док су остали били пољски грађани — земљопоседници, жандари, власници фабрика и државни званичници — оптужени за шпијунажу и саботирање.[2] Пољски војни систем је налагао да свако ко је поседовао универзитетску диплому буде резервни официр тако да су Совјети на овај начин побили велики број пољских интелектуалаца.[тражи се извор]
Прво се назив „Катињски масакр“ односио само на масакр у Катињској шуми, близу села Катињ и Гнездово (на 19 западно од Смоленска, Русија), извршен над пољским официрима који су се налазиули у логору ратних заробљеника у Козелску. Међутим данас се односи на серију погубљења пољских ратних заробљеника из логора ратних заробљеника у Старобелску и Осташкову,[4] као и на погубљења политичких затвореника у Западној Белорусији и Западној Украјини[тражи се извор] који су стрељани у Катињској шуми по Стаљиновом наређењу, затим у штабу НКВД-а у Смоленску у тзв. смоленској кланици[1], и у затворима Калинина (Твер), Харкову, Москви и другим руским градовима[2].[тражи се извор]
До Катињског масакра је дошло услед одлуке Политбироа ЦК Комунистичке партије Совјетског Савеза од 5. марта 1940. године да се побију сви ратни заробљеници које је НКВД држао у логорима на територији Совјетског Савеза. Масакр је извршен у строгој тајности, али већ 1943. године су откривене масовне гробнице у Катињу на простору који је привремено окупирала Нацистичка Немачка. Совјетски Савез је негирао одговорност за извршење масакра све до 1990. године када је објављено да је тајна полиција НКВД-а извршила масакр и покушала да сакрије доказе о њему.[2][5] Овај масакр се по мишљењу Института народног сећања, због идеолошке позадине као и великог броја жртава може сматрати геноцидом (злочин против човечности). Званична Русија одбацује овакав став између осталог и због страховања да би породице убијених могле да траже одштету. Руска власт је признала злочин, али га није означила као геноцид, покољ или ратни злочин. Да јесте, преживели учесници у извршењу масакра би морали да се казне, на чему Пољска влада и дан данас инсистира.[2][6] Русија такође није уврстила убијене у жртве стаљинистичке репресије.[тражи се извор]