Инвазија Русије на Украјину
инвазија започета 24. фебруара 2022. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Инвазија Русије на Украјину почела је 24. фебруара 2022, око 5 сати ујутро по кијевском времену,[25] широком војном инвазијом снага Руске Федерације на Украјину из правца Русије, Белорусије и Крима,[26] а у борбе су се укључиле и јединице Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Војске су кренуле у офанзиву на четири главна правца – са севера према Кијеву, са североистока према Харкову, са југоистока од Донбаса и са југа од Крима.[27][28] Сукоб између Руске Федерације и Украјине почео је 2014. године после Евромајдана, након чега је уследило руско анектирање Крима и сукоби на подручју Донбаса.[29] У Руској Федерацији и Белорусији се овај конфликт често назива као „специјална војна операција на територији Украјине, Доњецке Народне Републике и Луганске Народне Републике”,[30] док је у појединим државама позната и као „ратна агресија”.[31][32][33]
Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају. Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја. |
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Инвазија Русије на Украјину | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Руско-украјинског рата | |||||||
Војно стање од 27. маја 2024. Под контролом Украјине Под окупацијом Русије и проруских снага За детаљнију мапу, види детаљнију мапу руско-украјинског рата | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Подржава: | |||||||
Команданти и вође | |||||||
| |||||||
Јачина | |||||||
| |||||||
Жртве и губици | |||||||
150.000+ погинулих[14] преко 250 система ПВО уништено[14] преко 3.460 тенкова уништено[14] преко 6.760 оклопних возила уништено[14] преко 300 авиона оборено[14] преко 250 хеликоптера уништено[15] преко 1.400 дронова уништено[15] |
Неутралисано 4.000+ војних објеката Украјине, уништено преко 520 система ПВО[19] преко 6.480 војника предато[20] преко 16.080 тенкова и оклопних возила уништено[19] преко 600 оборених авиона[19] преко 270 хеликоптера уништено[19] преко 24.370 дронова уништено[19] | ||||||
Према УН: најмање 9.701 цивила убијено, 17.748 повређено (до 24. септембра 2023.)[21][22] преко 11 милиона цивила напустило Украјину[23] 1 турски брод оштећен[24] Према Украјини: 9.000+ Украјинаца убијено, 15.000+ рањено[22] |
Бројна упозорења о предстојећој инвазији објављена су у медијима од октобра 2021. године, али су руски највиши званичници доследно порицали припреме за рат са Украјином.[34]
Непосредно пре инвазије, Русија је тражила да се Украјини законски забрани улазак у војну алијансу НАТО.[35] Дана 21. фебруара 2022. Русија је признала две самопроглашене државе унутар граница Украјине — Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Путин је изразио руске иредентистичке ставове и довео у питање право Украјине на државност.[36][37] Покушавајући да обезбеди , Путин је оптужио Украјину да је извршила геноцид над својим руским говорницима; оптужба је у Западним земљама описана као неоснована.[38][39] Експерти сматрају да је Русија створила сепаратистички покрет у Донбасу, након чега је користила признање ДНР и ЛНР као основу за инвазију.[40][41]
Оружане снаге Руске Федерације ушле су 21. фебруара у регион Донбас у источној Украјини. Дана 24. фебруара, око 5 часова по локалном времену, председник Русије — Владимир Путин, најавио је „специјалну војну операцију” у источној Украјини.[42] Неколико минута касније, почели су ракетни удари на локацијама широм Украјине, укључујући престоницу Кијев. Украјинска гранична служба саопштила је да су нападнути њени гранични прелази са Русијом и Белорусијом.[43][44] Два сата касније копнена војска Русије је ушла у земљу.[35] Председник Украјине Володимир Зеленски је одговорио доношењем ванредног стања, прекидом дипломатских односа са Русијом и најавом опште мобилизације. Као оправдање за инвазију, Путин је навео потребу заштите ДНР и ЛНР и саме Русије, а такође је употребио карактеризацију Украјине као неонацистичке државе.[45]
Инвазија је добила широку међународну осуду, укључујући нове санкције уведене Русији, што је изазвало финансијску кризу. Против инвазије су одржани глобални протести, док су се током протеста у Русији догодила масовна хапшења.[46][47] И пре и током инвазије, разне државе су Украјини пружале страну помоћ, укључујући подршку у наоружању и другом материјалу.
Инвазија је изазвала велику миграциону кризу: према подацима Уједињених нација, до 9. јуна 2022. 7,3 милиона избеглица је напустило Украјину,[48] док су, према подацима од 23. маја, око 7,1 милион људи постали интерно расељена лица.[49] Један број новинара назвао је инвазију највећим војним сукобом у Европи од краја Другог светског рата.[50][51][52][53]