Енциклопедија
тип референтног дела / From Wikipedia, the free encyclopedia
Енциклопедија (старогрчки: εγκυκλοπαιδεία, модерни грчки: ) је појам који потиче од Хипије из Елиса (5. век п. н. е.) и који означава свеобухватно образовање. Данас се под појмом енциклопедије подразумева структуирано, по могућности опширно описивање људскога знања у форми прилагођеној свакодневној употреби. Енциклопедија је референтно дело или компендијум који пружа преглед информација било из свих грана знања или из специфичног поља или дисциплине.[1] Данас постоје опште и стручне енциклопедије. Опште енциклопедије обрађују сва научна подручја док стручне обрађују само једну област, али много опширније. Наука о енциклопедијама назива се енциклопедистика и користи енциклопедијску теорију.
Енциклопедије се деле у чланке или уносе који су обично алфабетно уређени по називима чланака[2] и понекад по тематским категоријама. Енциклопедијски уноси су углавном дужи и детаљнији од оних у већини речника.[2] Генерално говорећи, за разлику од речника који је усредсређен на лингвистичке информације о речима, као што су значење, изговор, употреба, и граматичке форме, енциклопедијски чланци имају фокус на чињеничним информацијама везаним за предмент из наслова чланка.[3][4][5][6]
Енциклопедије су постојале око 2.000 година и у знатној мери су еволуирале од времена свог настанка у погледу језика (писане су у главним међународним или говорним језицима), величини (неколико или велики број томова), сврха (презентација глобалног или ограниченог опсега знања), културна перцепција (ауторитативна, идеолошка, дидактичка, утилитариста), ауторство (квалификације, стил), читалаштво (образовни ниво, залеђина, интереси, способности), и доступне технологије за њихову продукцију и дистрибуцију (рукописи, мале или велике штампе, интернетска продукција). Као вредан извор поузданих информација које су саставили стручњаци, штампане верзије су пронашле истакнуто место у библиотекама, школама и другим образовним институцијама.
Појава дигиталних и отворених извора у 20. веку знатно је проширила приступачност, ауторство, читаност и разноврсност уноса енциклопедија и довела у питање идеју о томе шта је енциклопедија и релевантност примене на такве динамичке продукције традиционалних критеријума за састављање и вредновање штампаних енциклопедија.