Електрични отпор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Отпор је мера којом се мери степен отпора неког објекта проласку електричне струје. Јединица за мерење отпора, према СИ систему, је ом. Реципрочна вредност је проводљивост која се мери у сименсима. Отпор је карактеристика објекта или материје да се супротставља протоку електричне струје: , где је отпор, који се изражава омима, разлика потенцијала, напон, који се изражава у волтима, и је струја која пролази кроз објекат а изражава се у амперима. Отпор зависи од природе и врсте материјала као и геометрије проводног тела. Постоји такође зависност отпора од температуре проводника. За већину материјала не постоји значајна зависност отпора од струје кроз отпорник, у широком опсегу напона и струја.
Омски отпор проводника (жице) зависи од пресека, дужине и врсти материје од које је проводник израђен: , где је: ρ - електрична отпорност, - дужина и - површина попречног пресека проводника. Електрични отпор зависи и од спољашњих физичких утицаја, од којих је, посебно за проводнике који се најчешће употребљавају у електротехници, најважнији утицај температуре.[1] Електрични отпор супротан је појам од електричне проводљивости.[2][3] Материјали са мноштвом слободних електрона пружају мали отпор проласку струје. Материјали с пуно слободних електрона добро проводе струју. То су у првом реду метали, а посебно мали отпор имају сребро и бакар. Од њих се израђују електрични водови. Жељезо има око 7 пута већи отпор од бакарног проводника истих димензија. Велики специфични отпор карактерише електричне изолаторе. Неки материјали пружају умерено велики отпор проласку струје, па се зато користе за намерно загрејавање жице или медија којим пролазе или за повећање отпора струјних кругова, односно од њих се израђују електрични грејачи и отпорници.
За широк спектар материјала и услова, V и I су директно пропорционални једни другима, и стога су R и G константе (иако ће зависити од величине и облика објекта, материјала од којег је направљен и других фактора попут температуре или напрезања). Ова пропорционалност се назива Омов закон, а материјали који га задовољавају називају се омски материјали.
У другим случајевима, као што су трансформатор, диода или батерија, V и I нису директно пропорционални. Однос V/I је понекад још увек користан и назива се акордним отпором или статичким отпором,[4][5] пошто одговара обрнутом нагибу тетиве између координатног почетка и I–V криве. У другим ситуацијама, дериват може бити кориснији; ово се зове диференцијални отпор.