Евангелизам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Евангелизам, еванђеоско хришћанство, или евангелички протестантизам је светски транс-конфесионални покрет унутар протестантског хришћанства који одржава веровање да се суштина Јеванђеља састоји од доктрине спасења само по благодати, искључиво кроз веру у Исусово спасење.[1][2][3][4] Евангеличари верују у централну улогу обраћења или искуство „поновног рођења“ у примању спасења, у ауторитет Библије као Божјег откривења човечанству и ширење хришћанске поруке. Покрет је дуго био присутан у Англосфери пре него што се проширио даље у 19, 20. и почетком 21. века.
Његово порекло се обично води до 1738. године, при чему разни теолошки токови доприносе његовом оснивању, укључујући пијетизам, пуританизам, квекеризам, презбитеријанизам и моравијанизам (посебно његовог бискупа Николе Зинзендорфа и његова заједница у Хернхуту).[5][6][7][8] Превасходно, Џон Весли и други рани методисти били су у корену подстицања овог новог покрета током Првог великог буђења. Данас се евангелисти налазе у многим протестантским гранама, као и у разним деноминацијама које нису подведене под одређену грану.[9] Међу вођама и главним личностима евангеличког протестантског покрета били су Џорџ Фокс, Џон Весли, Џорџ Вајтфилд, Џонатан Едвардс, Били Грејам, Бил Брајт, Харолд Окенга, Џон Стот и Мартин Лојд-Џонс.[5][8][10] Покрет је добио велики замах током 18. и 19. века Великим буђењима у Великој Британији и Сједињеним Државама.