Догматика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Догматика је богословска наука која систематски излаже догмате хришћанске вере.[1][2][3][4]
Назив догматика употребљен је најпре у XVII веку, али тада није означавао посебну богословску дисциплину. Она то постаје у другој половини XVIII века.
Предмет догматике је догма (грч. ), односно догмати, а особине догме су:
- Богооткривеност — основна особина, потврђује божанско порекло догме,
- Црквеност — с обзиром на то да је догма дело Откривења, онда је и дело Цркве, јер је Црква тело Откривења,
- Општеобавезност — неопходност за спасење сваког члана Цркве, и
- Неизменљивост — особина која истиче из богооткривености, црквености и општеобавезности.
Другим речима, догматика има богооткривене догмате као главни предмет свог научног рада; они извиру из Божијег Откривења а формулише их саборни ум Цркве (1 Кор 2,16). Око овог предмета догматике, концентрише се сав догматски материјал, који се може поделити на два дела:
- Део, који говори ο унутрашњем животу Бога и особинама његове суштине. Састоји се из догмата ο суштини и јединству Бога и догмата ο тројичности Божанских Лица, и
- Део, који говори ο односу Бога према свету и човеку. Састоји се из неколико општих догмата, од којих један разматра Бога као Творца и Промислитеља, други као Спаситеља, трећи као Осветитеља и четврти као Судију.