Госпођа која нестаје
From Wikipedia, the free encyclopedia
Госпођа која нестаје (енгл. ), негде и као Дама која нестаје,[1] британски је мистериозни трилер из 1938. године, режисера Алфреда Хичкока, са Маргарет Локвуд, Мајклом Редгрејвом, Полом Лукасом и Меј Вити у главним улогама.[2][3] Сценарио су написали Сидни Гилијат и Френк Лондер, на основу романа Етел Лине Вајт Точак се окреће из 1936. године.[2] Филм говори о младој енглеској туристкињи која путује возом по континенталној Европи и открива да је њена старија сапутница, изгледа, нестала из воза. Након што њени сапутници поричу да су икада видели старију госпођу, девојци помаже млади музиколог, а њих двоје траже трагове нестанка старице у возу.
Госпођа која нестаје | |
---|---|
Изворни наслов | The Lady Vanishes |
Режија | Алфред Хичкок |
Сценарио | Сидни Гилијат Френк Лондер |
Продуцент | Едвард Блек (непотписан) |
Темељи се на | Точак се окреће (Етел Лина Вајт) |
Главне улоге | Маргарет Локвуд Мајкл Редгрејв Пол Лукас Меј Вити |
Музика | Луис Ливи (непотписан) Чарлс Вилијамс (непотписан) |
Директор фотографије | Џек Кокс |
Монтажа | Роберт Диринг |
Продуцентска кућа | Gainsborough Pictures |
Студио | Metro-Goldwyn-Mayer |
Година | 1938. |
Трајање | 97 минута |
Земља | Уједињено Краљевство |
Језик | енглески немачки француски италијански |
веза |
Филм је сниман у студију студију у Излингтону у Лондону. Хичкок је филмом привукао пажњу Холивуда и преселио се у Холивуд убрзо након његовог објављивања.[4] Иако су редитељева три претходна покушаја прошла лоше на благајнама, Госпођа која нестаје је била веома успешна и потврдила је уверење америчког продуцента Дејвида О. Селзника да Хичкок заиста има будућност у холивудској кинематографији.[5][6]
Британски филмски институт уврстио је Госпођу која нестаје на 35. место листе најбољих британских филмова 20. века. Године 2017, анкета од 150 глумаца, редитеља, сценариста, продуцената и критичара за часопис Time Out показала је да је ово 31. најбољи британски филм икада.[7] Ово је један од Хичкокових најпознатијих британских филмова,[5] као и прва од три екранизоване верзије Вајтиног романа.[2]