Галија
Историјска регија западне Европе / From Wikipedia, the free encyclopedia
Галија (лат. , грч. ) је историјски назив који су Римљани и њихови савременици користили за подручја западне Европе која отприлике одговарају данашњој Француској, Луксембургу и Белгији, али се понекад под тиме подразумева и долина Поа, западна Швајцарска и делови Холандије и Немачке западно од Рајне. Њени становници су се називали Гали, иако је тај израз у ширем смислу означавао све древне говорнике галског језика (древне варијанте келтског). Овај је језик био широко распрострањен у Европи, али у самој Галији су се говорили посебни језици (укључујући барем аквитански језик и могући белгијски језик[1]).
Гали су под Бреном око 390. п. н. е. поразили Римљане. Нешто касније, године 281. п. н. е. је егејски свет, погођен великом миграцијом Источних Гала који су се појавили у Тракији, северно од Грчке. Још један галски поглавица, такође по имену Брен, је тада тек у последњи тренутак - преплашен муњама и грмљавином - спречен да оскрнави светиште у Делфима.[2] Истовремено се велика миграцијска хорда Келта, око 10.000 ратника, заједно са женама, децом и робовима, кретала кроз Тракију. Три галска племена су тада из Тракије на позив Никомеда I, краља Битиније, прешла у Малу Азију како би му помогла у династијским сукобима. На крају су се населили у Фригији и Кападокији у централној Анадаолији, области која ће по њима добити име Галатија.