Византијски цар
владар Византије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Византијски цар, или византијски император, личност је која је била на врху пирамиде државног апарата и друштва Византије, дјелујући као посљедња инстанца у готово сваком питању. Идеолошко оправдање његове моћи датира још из времена Римског царства, допуњено хришћанским и хеленистичким концептима. Извор цареве моћи била је божанска воља, изражена у акламацији војске, сената и народа. У недостатку правне сигурности, војни успјеси су често служили као основа за насљедство на пријестолу, а одсуство јасно дефинисаног поретка насљеђивања пријестола довело је до значајног броја покушаја узурпације власти, од којих су много били успјешни.
Почевши од 7—8. вијека, промјене друштвених прилика довеле су до легитимизације пренос власти рођењем, порфирогенит (рођен у порфиру). Перцепција цара као богоизабраног владара дала му је уникатна овлашћења и привилегије у цркви. Као оличење највише законодавне власти, цар није био везан правном државном и сматран је власником све земљишне имовине у царству. Иако су се Византинци често бунили против царева и збацивали их, стварна власт царева била је неоспорна, мало ко је оспоравао саму идеју царске власти, чија је права основа била професионална војска, компетентан бирократски апарат, способност да прилично ефективно прикупе средства за своје подухвате. То све је држала идеолошка пропаганда, захваљујући којој је цар био средишња слика византијског менталитета, и патриотизам.
Одвојеност царева од својих поданика била је наглашена њиховом изолацијом у дворцу, гдје су водили живот подложан строгим ритуалима и церемонијама, које датирају још од староримског култа цара, сакралног статуса, употребе злата и пурпура у одјећи.
Према Георгију Острогорском, од 324. до 1453. године Византијом је владало 88 царева,[lower-alpha 1] дакле, просјечно трајање једне владавине износило је 13 година. Истовремено, било је периода немира у историји Византије, када је промјена власти долазила много чешће — 7 царева у периоду од 695. до 717, 5 царева у периоду од 797. до 820, 7 царева у периоду од 1055. до 1081. и 6 у периоду од 1180. до 1204. године. Од свих династија које су заузеле византијски пријесто, најдуже је трајала владавина Палеолога, који су владали у посљедњем периоду царства (1259—1453).[2]