Вермахт
оружане снаге Нацистичке Немачке од 1935. до 1945. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вермахт ( (слушај) (помоћ·инфо) — „одбрамбена снага“) је име оружаних снага Нацистичке Немачке од 1935. до 1945. Вермахт се састојао од Хера (армија), Кригсмарине (ратне морнарице) и Луфтвафе (ратног ваздухопловства). Назив Вермахт за војску нацистичке Немачке је заменио претходно коришћен назив Рајхсвер, коришћен током периода Вајмарске републике. Вермахт је био резултат напора нацистичке Немачке да се наоружа више него што је дозвољавао Версајски мир.[1]
Након немачког пораза у Првом светском рату, њој је Версајским миром дозвољена ограничена војска од само 100.000 припадника, једва довољну за одбрану земље. Након нацистичког освајања власти, један од Хитлерових најотворенијих и најсмелијих потеза је био да се образује моћна модерна војска, потпуно способна за нападачке акције. Испуњавање дугорочног циља нацистичког режима за повраћај изгубљених територија и владавину над суседима је захтевало велико улагање у индустрију наоружања, као и регрутацију да би се проширила војска. Хитлер је децембра 1941. одредио себе за врховног команданта Вермахта.[2]
Вермахт је представљао језгро немачке политичко-војне моћи. У раној фази Другог светског рата, Хитлерови генерали су веома успешно користили блицкриг, иновативну тактику комбиновања родова (блиска ваздушна подршка, механизоване оклопне јединице и пешадија). Нова војна структура Вермахта, јединствене борбене технике, новоразвијено оружје и невиђена брзина су ломили њихове противнике.[3]
На врхунцу својих успеха у 1942. нацисти су владали над више од 3.898.000 km² територије. Делујући понекад заједно са СС формацијама, војници на фронту (нарочито на Источном фронту) су понекад чинили ратне злочине.[4] До краја рата у Европи, Вермахт је изгубио око 11.300.000 људи[5], од чега око половина представљају убијени у борби. Само је неколицини виших официра суђено за ратне злочине. Иако је до септембра 1945. мање-више престао да постоји, Вермахт је званично распуштен законом број 34. Савезничког контролног већа.[6] Вермахт није имао директног наследника у послератној Немачкој и у потпуности је замењен Бундесвером, који се одрекао традиција распуштеног Вермахта.