Архитектура барока
From Wikipedia, the free encyclopedia
Архитектура барока је крајње динамизирана. Фасаде су узнемирене и богате нишама, ступовима, волутама, а препознатљиви елементи су елипса, конкавност – конвексност (удубљено, испупчено) и општа разиграност маса. Архитектонски стил настао крајем шеснаестог века у Италији.[1]
У Немачкој и у колонизованој Јужној Америци стил је потрајао до осамнаестог века.[1]
Барок (baluka), значи „перла”, све је богато и китињасто треба да се потврди моћ цркве и њен сјај. Барокне композиције су великих размера. Јавља се велики број материјала. Барок се формирао од теме која нагони човека на размишљање, и оне које је требало да дирну човека и да га нагоне на размишљање о потреби вере. Црква се свим средствима трудила да задржи свој положај који је имала. Барок је примењивао све оно што је било већ пронађено. Развијао је односе светлости и сенке и тежио да развије драматику и патетику која се потенцирала снажном гестикулацијом и динамиком покрета и за разлику од статичне и смирене ренесансе. Појављују се сложене композиције и неретко се употребљавају и несиметричне дијагоналне композиције.
Барок у профаном смислу нашао је места у дворовима и резиденцијама краљева.
Тргови су главни елемент барокног урбанизма, углавном су затворени, елиптичних основа, динамизираног простора, организовани помоћу вертикалних акцената (ступови, обелиск, фонтане – најпознатији је свакако Трг Светог Петра. Бернинија, из 1657. године.