Амфетамин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Амфетамини су хемикалије добијене синтетичким путем.[2] На тржиште најчешће долазе у облику праха. Амфетамини се уносе орално, пушењем, удисањем праха, и интравенски. Непосредно стимулишу церебрални кортекс у централном нервном систему, уклањајући умор, глад и поспаност. Доводе корисника у стање еуфорије. Појачавају концентрацију, пажњу, рефлексе, а и идеје и слике су много живље.[2] Превелика доза може узроковати вртоглавице, дрхтање, узнемиреност, панику, болове у грудима и убрзан рад срца.[2]Последица може бити потпуни телесни и психички колапс. Хронично тровање може изазвати параноидне идеје и халуцинације. У мозгу ствара зависност и ослобађа га од било каквих ограда.
IUPAC име | |
---|---|
(±)-1-фенилпропан-2-амин | |
Клинички подаци | |
Категорија трудноће |
|
Начин примене | Орално, Интравенозно, Вапоризација, инсуфлација, Ректално, Подјезично |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | Орално 20-25%; назално 75%; ректално 95–99%; интравенозно 100% |
Везивање протеина | 15–40% |
Метаболизам | Хепатички ()[1] |
Полувреме елиминације | 12 просек за д-изомер, 13 за -изомер |
Излучивање | Ренално; значајна порција непромењена |
Идентификатори | |
CAS број | 300-62-9 Y 405-41-4 |
ATC код | () |
PubChem | CID 3007 |
DrugBank | APRD00480 |
ChemSpider | 13852819 |
Синоними | алфа-метилбензенетанамин, алфа-метилфенетиламин, бета-фенил-изопропиламин |
Хемијски подаци | |
Формула | 913 |
Моларна маса | 135.2084 |
| |
Физички подаци | |
Тачка топљења | 285 to 281 °C (545 to 538 °F) |
Растворљивост у води | 50–100 mg/mL (16 °) mg/mL (20 °C) |
Спољашњи знакови су ширење зеница, несаница, пролив, дрхтање, промене у понашању, изразита еуфорија и нагло мршављење. Најпознатији амфетамини су „дизалица” (енгл. ), „спид” (енгл. ) и екстази.
Спид је улични назив за синтетичке дроге на бази амфетамина. Ефекти укључују смањени апетит, повећану издржљивост и енергију, повећани либидо, хиперактивност и несаницу. Организам се притом рапидно исцрпљује. Када се користи у великим дозама и интравенозно може довести и до предозирања, до брзе зависности што је велики ризик по здравље.[2]
Први пут је добијен 1887. године.[2]
Метаболички путеви метамфетамина
|