Алкохолизам
једна од најраспрострањенијих болести зависности , односно токсикоманија / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно токсикоманија.
Алкохолизам | |
---|---|
Алкохоличар, слика из 1883. године | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Психијатрија |
МКБ-10 | F10.2 |
МКБ-9-CM | 303 |
MedlinePlus | alcoholism |
MeSH | D000437 |
По правилу алкохолизам је психогеног порекла али уз знатан утицај ситуационих фактора због чега је раније сматран пороком а не болешћу. Испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, што доводи до зависности, нарушавања психичког и физичког здравља и социјалних односа. По распрострањености и штетним последицама по здравље, алкохолизам је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења. Због наведених разлога у већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као болест зависности. Чешћи је код мушкараца, али га и жене све више индикују. Светска здравствена организација процењује да је 2010. године широм света било 208 милиона људи који су развили алкохолизам болест, што представља 4,1% становништва старијег од 15 година. Лечење може бити физиолошко (лековима попут антабуса), психолошко (терапијом и рехабилитацијом) и/или социјално групном терапијом. Породична терапија, за коју се социјални радници могу обучити, најефикаснији је начин лечења. Пролонгирана конзумација алкохола и његове последице осећају, осим самих зависника и њихове породице и шира околина. Сматра се да у окружењу сваког алкохоличара, пате и испаштају барем још три особе (физички, психички, социјално, економски, морално итд.).[1]