Алис Манро
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алис Манро (енгл. ; Вингам, Онтарио, 10. јул 1931 — Порт Хоуп, 13. мај 2024) била је канадска књижевница. Писала је на енглеском језику. Добитница је Нобелове награде за књижевност 2013. и награде 2009. за животно дело. Такође је троструки добитник канадског признања за прозу.[2][3][4]
Кратке чињенице Алис Манро, Пуно име ...
Алис Манро | |
---|---|
Пуно име | Алис Ен Лејдлоу |
Датум рођења | ( 1931-07-10)10. јул 1931. |
Место рођења | Вингам, Онтарио, Канада |
Датум смрти | 13. мај 2024.(2024-05-13) (92 год.) |
Место смрти | Порт Хоуп, Канада |
Утицаји од | Вилијам Максвел, Јудора Велти, Џејн Остин, Шарлот Бронте, Емили Бронте, Стендал, Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Џон Апдајк,[1] Иван Тургењев, Антон Чехов, Кетрин Менсфилд, Џејмс Џојс, Томас Ман, Франц Кафка, Марсел Пруст, Aјрис Мердок |
Најважнија дела | „Животи девојака и жена“ „Собарица просјак“ „Пријатељ из моје младости“ „Љубав добре жене“ |
Награде | (1968, 1978, 1986) Гилерова награда (1998, 2004) (2009) Нобелова награда за књижевност (2013) |
Затвори
Приче Манроове најчешће су смештене у округу Хјурон у југозападном делу Онтарија[5] Оне истражују сложеност људске психологије једноставним прозним стилом.[6] Манроова се сматра „једним од највећих савремених прозних писаца“, а Синтија Озик назвала ју је „нашим Чеховом“[7]