Алексије I Велики Комнин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алексије I Велики Комнин (грч. ) је био трапезунтски цар од 1204. до 1222. из династије Великих Комнина.[1]
Алексије I | |
---|---|
Датум рођења | 1181. |
Место рођења | Константинопољ, |
Датум смрти | 1. фебруар 1222. |
Место смрти | Трапезунт, |
Супружник | Теодора Аксухина |
Потомство | Манојло I Велики Комнин, Јован I Велики Комнин, Комнина |
Родитељи | Манојло Комнин Русудан |
Династија | Велики Комнини |
Трапезунтски цар | |
Период | 1204 — 1222. |
Претходник | - |
Наследник | Андроник I Гид |
Био је унук последњег византијског цара из династије Комнина Андроника I Комнина. После пропасти династије, његова мајка, грузијска принцеза Русудан, сестра краљице Тамаре, одвела је Алексија и другог сина Давида са собом на исток.[2]
Након пада Цариграда 1204., Андроникови унуци су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.
Алексије I Велики Комнин (грч. Αλεξιος Κομνηνος;[а] груз. ალექსი კომნენნენნენნენნენოსი; фебруар 1182. фебруара 1222. био је, са братом Давидом, оснивач Трапезунтског царства и његов владар од 1204. до своје смрти 1222. Два брата су били једини мушки потомци византијског цара Андроника I, који је збачен с престола и убијен 1185. и тако је тврдио да представља легитимну власт Царства након освајања Константинопоља у Четвртом крсташком рату. 1204. Иако су његови ривали који су управљали Никејским царством успели да постану де факто наследници, и оспорили његове династичке претензије на царски престо, Алексијеви потомци су наставили да наглашавају и своје наслеђе и везу са династијом Комнина, како се касније прозивају, Мега Комнин („велики Комнин“).[3]
Док је његов брат Давид освојио бројне византијске провинције у северозападној Анадолији, цар Алексије I је бранио своју престоницу Трапезунт од неуспешне опсаде Турака Селџука око 1205. године.[4] Даљи детаљи о његовој владавини су ретки. Муслимански хроничари бележе како су 1214. године цара Алексија I ухватили Турци у пољу док је бранио Синопу; упркос томе што је послао изасланика да тражи њихову предају, град је одбио да капитулира пред султаном Кајкаусом I, а цар Алексије I је био мучен пред очима Синопаца. Град се потчинио Кајкаусу и цар Алексије I је ослобођен пошто је постао Кајкаусов вазал. Цар Алексије I је умро у четрдесетој години.