Џез
From Wikipedia, the free encyclopedia
Џез (енгл. ) музички је жанр који је настао у афро-америчким заједницама Њу Орлеанса у САД[1] у касном 19. и раном 20. веку,[2] и развио се из корена у блузу и регтајму.[3] Од доба џеза из 1920-их, џез је почео да бива препознат као једна од главних форми музичког изражавања. Он се затим појавио у виду независних традиционалних и популарних стилова, који су сви повезани заједничким везама афричкоамеричког и европскоамеричког музичког порекла са оријентацијом на извођењу.[4] Џез одликују свинг и блуз ноте, вокали позива и одговора, полиритмија и импровизација. Џез има корене у западноафричком културном и музичком изражавању, и у афро-америчкој музичкој традицији укључујући блуз и регтајм, као и у музици европских војних лимених бендова.[5] Мада је основа џеза дубоко укорењена у црначком искуству Сједињених Држава, различите културе су допринеле њиховом сопстевеном искуству и стиловима уметничке форме. Интелектуалци широм света су поздрављали џез као „једну од америчких оригиналних уметничких форми“.[6]
Џез | |
---|---|
Стилско порекло | Блуз, маршеви, регтајм |
Културолошко порекло | Почетак 1910-е, Њу Орлеанс |
Типични инструменти | Саксофон · Труба · Тромбон · Кларинет · Клавир · Гитара · Контрабас · Бубњеви · Вокали |
Мејнстрим популарност | 1920. – 1960. |
Поджанрови | |
Азијски Амерички џез • Авантгардни џез • Би-бап • Биг банд • Камерни џез • Кул џез • Фри џез • Цигански џез • Латински џез • Матични џез • Мини-џез • Модални џез • М-Бејз • Нео-бап • Оркестрални џез • Пост-бап • Страјд • Свинг • Трећа струја • Традиционални џез • Традиционални поп • Вокални џез | |
Фузиони жанрови | |
ејсид џез • афробит • блуграс • боса нова • кросовер џез • дансбенд • фолк џез • фре фанк • хампа • индо џез • џам бенд • џезкор • џез-фанк • џез фузија • џез реп • квела • мамбо • звук Маниле • ну џез • нео сол • панк џез • ска џез • смуд џез • свинг рењуал • етно музика | |
Регионалне сцене | |
Аустралија • Бразил • Куба • Француска • Индија • Италија • Јапан • Малави • Холандија • Пољска • Јужна Африка • Шпанија • Уједињено Краљевство |
Основне музичке карактеристике су: синкопа, вибрато и стална музичка пулсација у такту 4/4, која нема одговарајућу паралелу у класичној музици. Најуобичајенија форма је тема са варијацијама које се импровизују на стални хармонијски скелет оригиналне теме. Услед тога су ствараоци у џезу извођачи, а не композитори као у класичној музици.[7]
Централни инструмент сваког џез-ансамбла је бубањ са помоћним удараљкама, који са клавиром, гитаром и контрабасом чини ритам-секцију. Нарочито се примјењују дувачки инструменти (саксофон, кларинет, труба и тромбон, мада понекад се користе и флаута, обоа, рог и вибрафон[8]). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу солисте. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од шлагера.
Како се џез узимао маха широм света, он је попримао различите националне, регионалне, и локалне музичко културне утицаје, што је довело до настанка многих особених стилова. Њу Орлеански џез се јавио током раних 1910-их, комбинујући постојеће маршеве војних оркестара, француске квадриле, бегин, рагтајм и блуз са колективном полифоном импровизацијом. Током 1930-их, високо уређени плесно-оријентисани свинг велики бендови, блузолики импровизациони стил џеза Канзас Ситија, и цигански џез (стил који је наглашавао музетске валцере) били су проминентни стилови. Би-бап се појавио током 1940-их, премештајући џез из плесне популарне музике ка више захтевној „музичарској музици“ која се свирала бржим темпом и у већој мери користила акордно-базирану импровизацију. Кул џез развијен крајем 1940-их, увео је смиреније, глађе звукова и дуге, линеарне мелодијске линије.
Период 1950-их је био праћен појавом фри џеза, који је истраживао свирање без регуларног метра, такта и формалних структура, а средином 1950-их, појавио се хард бап, који је увео утицаје из ритма и блуза, госпела и блуза, посебно у саксофонском и клавирском свирању. Модални џез се развио током касних 1950-их, користећи мод, или музичку скалу, као основу музичке структуре и импровизације. Џез-рок фузија се појавила у касним 1960-тим и раним 1970-тим, комбинујући џез импровизацију са ритмовима рок музике, електричним инструментима, и високо појачаним сценским звуком. У раним 1980-тим, комерцијална форма џез фузије звана смуд џез је постала успешна, остварујући знатну радио заступљеност. Други стилови и жанрови су били изобилно заступљени у 2000-тим, као што су латински и афрокубански џез.