Јосип Јурај Штросмајер
хрватски бискуп и политичар, културни радник и писац / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јосип Јурај Штросмајер ( ; Осијек, 4. фебруар 1815 — Ђаково, 8. април 1905) био је хрватски бискуп, политичар, културни радник и писац. Један је од најзначајнијих и најутицајнијих Хрвата 19. века.
Јосип Јурај Штросмајер | |
---|---|
Датум рођења | (1815-02-04)4. фебруар 1815. |
Место рођења | Осијек, Аустријско царство |
Датум смрти | 8. април 1905.(1905-04-08) (90 год.) |
Место смрти | Ђаково, Аустроугарска |
На првом ватиканском концилу (1869 — 1870) у Риму био је један од најзапаженијих противника неограничене папске власти и том се приликом истакао као вичан говорник одржавши тросатни говор против догме о папској непогрешивости, после којег је с мањом групом бискупа напустио Рим.
Штросмајер је био родоначелник хрватске идеје југословенства. Наставио је да негује идеје илирског покрета које су имале за циљ да илирско, а потом југословенско, име послужи као степеница на путу уједињења. Под његовим вођством обновљена Народна странка је дошла на власт и донела програм окупљања југословенских земаља Хабзбуршке монархије. Неки критичари сматрају да је Јосип Јурај Штросмајер под фирмом југословенства крио своје хрватство, па и великохрватство. Јавно није нападао Јевреје, због њихових антихришћанских ставова у новинама из Осијека и Загреба, али је свој негативан став о њима, православцима и другима, износио у својим писмима Ванутелију, папском нунцију у Бечу.[1]